Nekakvo zaledjeno jezero nalazilo se na sred šume.Nije bilo ogromnih dimenzija ali je izgledalo malo je reći čarobno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"I,kako ti se čini?"-radosno me upita.
"Wow,pa ja ovo nikad nisam videla"-i zaista nisam.Nikad mi nije ni padalo na pamet da zalazim u ove "napuštene" delove parka ili grada.
"I da ti otkrijem malu tajnu,ja sam ovde skoro svakog dana"-okrenula sam se ka njemu i malo ga začudjeno pogledala.
"Kako si otkrio ovo mesto kad si nov u ovom gradu?"-zbunjeno sam ga upitala.
"Kada sam tek došao istraživao sam malo delove grada i eto..Naleteo sam na ovo divno mesto.Svaki dan dolazim ovde i klizam po ledu"
"Klizaš?"-još više sam se iznenadila.
"Da,klizam i uživam u prirodi"-reče, te se okretao oko sebe i razgledao okolinu.
"On je lud"-pomislih.
Bilo je tako ledeno,tako zabačeno i opkoljeno šumom ali je izgledalo čarobno.
"Jel bi i ti želela da probaš da klizaš"-gledao me je ravno u oči i izgledalo je kao da željno isčekuje moj odgovor i moje oduševljenje ovim mestom.
"Ja?Da klizam?Ovde?-širom sam otvorila oči i zbunjeno govorila.
"Pa da..Ja to radim skoro svakodnevno..Nikog nisam dovodio ovde ali ako bi ti htela,ne bi mi smetalo tvoje društvo"-ostala sam zatečena njegovim rečima.
Samo se nadam da sam to uspela da sakrijem i da se nije videlo na mom licu.
"Znaš,nisam baš obuvena za ovakvu priliku"-pokazala sam rukom na moje noge,tačnije na potpetice koje sam nosila.
Oboje smo se nasmejali.
"Ahaha nećeš u tome sigurno,mislim da bi ta tvoja štikla polomila led.Možemo neki drugi dan,ili čak sutra..Komšinice"-nasmejao se,te sam i ja uzvratila osmeh ali mi je bilo malo neprijatno,tačnije stid me uhvatila.
"Sva sreća pa je napolju već ledeno i obrazi su mi crveni od hladnoće,inače da nije zacrveneli bi se od stida"-prošlo mi je kroz glavu.
•••
Vratili smo se u grad,ako tako mogu reći,jer mi je ovo mesto delovalo izolovano od civilizacije.
Usput smo razgovarali o nekim sasvim običnim temama koje nisu zanimljive za prepričavanje čak ni najboljoj drugarici.
"I,vraćaš se na žurku?"-upitao me je kad smo već bili jako blizu kluba u kojem je žurka,što nisam ni primetila da on nije pomenuo.
"Amm..ne..Ne ide mi se tamo"-i zaista mi se nije išlo.
"Doobro..ja ću kući ako nemaš ništa protiv..Amm..A ti?"-suptilno me je upitao počešavši se po temenu glave.
"I ja isto..Samo..Mislim da bih trebala da vidim gde je Lena"
"O Bože Ana,dobro si se setila nje"-prodje mi kroz glavu.
Videli smo da dosta ljudi sa žurke izlazi i odlazi nekuda.Dosta njih je bilo i pijano,što se moglo zaključiti po njihovom hodu.
"Mislim da se svi polako razilaze sa žurke"-rekoh mu.
Pogledao je u moje štikle,pa u stepenice niz koje se silazilo i ulazilo u klub.
"Sačekaj tu,ja ću pronaći tvoju drugaricu"
Nisam stigla ništa da mu odgovorim jer je odmah sjurio niz stepenice i ušao,ali hvala mu.
Stajala sam par minuta napolju sama i doslovno drhtala od hladnoće.Ruke sam zabila skroz duboko u džepove ali ni to nije baš pomagalo.Mislim da mi je temperatura tela u minusu.
Vrata su se otvorila i on je izašao,ali bez Lene.
"Nema je unutra,verovatno je već otišla"
Malo sam se zabrinula i zamislila ali nisam želela da dramim.
