Probudila sam se i posle nekoliko sekundi rastezanja po krevetu dohvatila sam svoj telefon koji je bio blizu mene,i pozvala Lenu.
Dugo je zvonilo te sam bila sigurna da se neće javiti,ali se na kraju ipak javila.
"Mmm heeej"-reče veoma pospanim glasom dok se verovatno protezala po svom krevetu.
"Sad mi je laknulo"-pomislih,iako se nisam preterano zabrinula jer je stotinu puta do sada samo nestala sa neke žurke ili otišla svojoj kući a da se nikome nije javila,ali ipak morala sam da proverim šta je sa njom.
"Gde si nestala sinoć?"-upitala sam je.
"Bolje pitanje gde si ti nestala sinoć,i onaj tvoj slatki komšija..Gde ste zajedno nestali?"-smejala se.
"Oh naravno da ona sve zna"-pomislila sam.
Iako znam da je sinoć videla da mi je prišao,mislila sam da je zaboravila zbog alkohola,ali ne.
"Prvo ti odgovori"-rekla sam odlučno.
"Hmm pa bili smo na žurci i pili,pušili...Pa smo otišli kući,mislim ja sam svojoj kući..."-i dalje je govorila pospano.
"Čekaj koji "mi" ?"
"Aam paa..Na kraju smo ostali samo Artur i ja..Pili smo zajedno,zezaali se.."-malo sam se zbunila.
"Ko je tačno Artur?"-namrštila sam se.
"Jedan novi lik i mnooogo je kul"
Ne znam zašto,ali osećala sam se nekako čudno dok sam slušala sve ovo što mi govori.Ne znam ko je taj lik niti šta su sve radili,ali definitivno ću to morati da saznam.
"Dobro..Predlažem da se ustaneš iz tog kreveta i odemo u šetnju ili do Starbucks-a da sumiramo utiske od sinoć"-želela sam da zvučim skroz opušteno,iako iz nekog razloga to nisam bila.
"Moože,stižem ja po tebe,spremi se"
Prekinula sam poziv i bacila telefon na krevet pored sebe.
"Ufff"-glasno sam izdahnula,kao da sam nosila neki teret u sebi.
Ležala sam još nekoliko trenutaka,te sam ustala jer ipak sam ja ta koja je predložila da se vidimo,i moram da se spremim.
Obukla sam pink komplet trenerku i krem ugg čizme.Preko toga sam obukla pufnastu jaknu i zgrabila svoj telefon u šaku te sam strčala niz stepenice.
"Hej,gde ćeš,nisi ni doručkovala,bar svrati u kuhinju da pojedeš nešto"-reče mi majka ali ja sam već uhvatila kvaku od vrata i krenula napolje.
"Ješću u graduuu"-viknula sam jer sam već bila ispred kuće.
Zapljusnuo me je prehladan vazduh i jak vetar koji mi je kosu oduvao na sve strane.
"Uff fak"-prosiktala sam dok sam stajala ispred kuće,gledala u pravcu iz kog Lena treba doći i pokušavala da ukrotim svoju kosu,što mi i nije išlo baš najbolje.
Ponovo sam pogledala u levom pravcu i videla Lenu kako mi se približava probijajući se kroz ogroman vetar i susnežicu.
"Pa gde si ti"-rekoh joj te smo se izgrlile.
"Uzbudljivo veče,a?"-dodade ona smejući se,mada koliko je bilo meni,sigurna sam da je njoj više.Ona ume bolje da se zabavlja od mene,ja sam nažalost onaj mirniji tip.
"Jesi žedna"
"Oo daa..Idem po svoju omiljenu kafu"-dodade ona.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ko je Artur"-upitala sam nakon što sam ispila jedan gutljaj.
"Uum pa srela sam ga prvi put na Edvardovoj žurci i...deluje gotivno baš.Nije kao svi momci odavde..zato dugo i nemam dečka.Drugačiji je..Ima neki poseban vajb.Malo je čudan ali to me privlači."
Ne znam zašto,ali i na sam pomen tog imena,osećala sam neku čudnu energiju i nešto me je proganjalo iznutra.
"I da..probala sam travu,on mi je dao..Mislim nisam mnogo,probala sam samo..."-govorila je opušteno ili se trudila da samo ublaži situaciju.
Spustila sam čašu na sto i pogledala sam je veoma značajno.
Nas dve smo,pogotovo ja,strogo protiv toga.Nismo takve osobe.
"Ovo saznanje mi je sada i dalo za pravo da nemam lepo mišljenje o dečku iako ga nisam upoznala"-prošlo mi je kroz glavu.
"Lena šališ se..Znaš da.."-prekinula me je.
"Znam znamm...Nas dve nismo u tom fazonu,izbegavale smo društvo koje radi to i neke gore stvari ali eto,probala sam samo.Imam pravo da promenim svoju odluku,zar ne?"
Ne volim da osudjujem ali sam joj morala reci sta sve mislim o tome.
Ispile smo svoja pića,obišle par butika i prošetale se.
Nisam previše pričala o toj temi,čak je na trenutke delovalo kao da sam to potpuno prihvatila,ali mi taj nepoznati dečko nije izlazio iz misli.
Posle par sati smo se rastale u glavnoj ulici.Svaka je otišla na svoju stranu,a ja sam se pri pozdravljanju nadala da taj Artur nije ništa ozbiljno i da neće srljati u još neke gluposti kada je on u pitanju.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
