Zakoračila sam u glavnu ulicu i koračala njome do trga.Ponovo sam bacila oko na lampice koje su visile jakoo visoko,kada sam začula sirenu od automobila.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Okej malo sam se zanela i išla dosta bliže traci za automobile nego što sam trebala,a ovaj automobil me je isprskao mokrim snegom koji se nalazio na ivicama trotoara.
"Paaa heeeej...Aff..nosi se"-prosiktala sam i zaustavila se da očistim ostatke snega sa svog kaputa.
"Ahh divno..predivno"-dodala sam i nastavila da koračam do trga.
Iz daljine sam spazila da ima baš dosta ljudi na trgu,nije kao da se sudaraju,ali je definitivno gužva.
"Šta ću sad?"-pomislila sam jer nisam znala ni gde je,ni da li je stigao,ni gde će biti.Definitivno je zeznuto nalaziti se sa osobom čiji broj nemate..Ili barem instagram..
"Uff.."-izgovorila sam na glas i stala par metara od statue na trgu.Ruke sam ubacila u džepove kaputa jer je bilo izuzetno hladno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Koliko li je sati?Da li sam malo poranila?"-pomislih i izvadih telefon iz džepa.
"20:05 ,ipak nisam poranila.Šta ako neće doći?Možda je zaboravio na naš dogovor.Novac za ono piće mu ne znači previše..Da,sigurno je zaboravio"-pomislila sam sa sve zbunjenom facom na licu.
Osetila sam ruku na svom ramenu.
"Heej"-pre nego što sam uspela da se okrenem,stvorio se ispred mene.
"Zdravoo..stigao si..mislila sam da nećeš doći..vidim i prepoznao si me..ovaj,previše brbljam."-smeškao se i pustio me da sve ovo izbrbljam.
"Pa došao sam,zar se nismo dogovorili?"
"Jesmo,da..A da,novac,zato smo i ovde"-zbunjeno rekoh te sam posegla za svojom torbom da iz nje izvadim svoj novčanik i uzmem novac.
Na njegovom licu se sve vreme nazirao osmeh.Mogu zamisliti koliko tupavo izgledam u njegovim očima.
"Polako,ne moraš nigde da žuriš"-reče, ali ja sam već izvadila novac i pružila mu.
"Ne žurim,ali eto..Sad mogu mirno da zaspim"-nasmešila sam se,a on je prihvatio novac i strpao ga u svoj džep od jakne bez da pogleda u njega.
"Ovaaj...da.."-nastala je ta tišina kada se prekine razgovor.Nisam znala šta sada.Da li da se okrenem i odem ili još nešto da kažem,jer sam upravo uradila ono zbog čega sam i došla ovde,vratila mu novac.
