"Jel blizu ta koliba?"-upitala sam dok sam svim srcem htela da ga zagrlim i tako zagrejem,ali je bio skroz mokar.Brzo sam razmisljala šta da radimo jer u ovoj situaciji,minuti su u pitanju kada će se razboleti.
"Da..blizu je..par stotina metara odavde"-odgovorio je.
Čini mi se kao razumna odluka da idemo tamo.
"U redu onda,idemo u tu kolibu"-rekoh te sam ga uhvatila za ruku nadajući se da ću mu barem nju zagrejati.
Koračala sam pored njega probijajući se kroz sneg.Videli smo jedan upaljeni fenjer na drvetu što bi značilo da je ta kućica blizu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Jel blizu"-nestrpljivo ga upitah.
"Jeste.."-gledao je ispred sebe i koračao brzo da što pre stignemo.
I zaista jeste bila blizu.Čim smo izašli iz krivine ugledala sam kolibu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Svetlo u kući bilo je upaljeno zbog čega sam se jako poradovala.
"Hajde"-stegao mi je ruku jače i poveo za sobom ka ulazu u tu kuću.Pokucali smo ali par minuta niko nije otvarao,a već sam i ja počela ozbiljno da se smrzavam.
"Probaću da otvorim vrata"-reče on i uhvati se za kvaku.Bila su otvorena.
"Ima li koga?"-viknula sam ali nisam dobila povratnu informaciju.Pogledala sam u Džejka kao znak šta da radimo i on je zakoračio unutra.
"Izgleda da nema nikoga"-pretražili smo celu kuću,što i nije bilo teško jer je bila prilično mala.
"Moramo da ostanemo ovde,barem dok se ne zgrijem malo i ne osušim"-reče on i odmah se približi kaminu.Goreo je,ali slabije,te smo dodali još drva koja su stajala odmah pored.
Vatra je počela da bukti i pucketa.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
