"Pa..vidimo se"-rekoh pomalo stidljivo kada smo bili na par koraka ispred moje kuće.
"Znači komšinica neće da me pozove u svoju kuću"-malo me je uhvatila neprijatnost,što mislim da je i primetio.
"Paa ovaaj"
"Šalim se naravno..Neki drugi put možda"-namignuo mi je uz osmeh i već krenuo da prelazi ulicu kako bi došao do svoje kuće.Kada je stao na trotoar sa druge strane ulice,okrenuo se,podigao ruku i mahnuo.
I ja sam njemu mahnula,te se onda svako od nas okrenuo ka ulaznim vratim svojih kuća i ušao.
Ušla sam u kuću i videla da su sva svetla ugašena,te su kuću osvetljavale samo lampice sa jelke i ostali svetleći ukrasi.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Svi su zaspali"-prošlo mi je kroz glavu.
Nisam želela da palim svetla te sam samo skinula kaput i okačila ga u hodniku.
Ledjima sam se naslonila na ulazna vrata i tako stajala par minuta,nervozno i glasno disala dok mi se u glavi premotavalo sve što se večeras dogadjalo.
Zatim sam konačno odlučila da se popnem na sprat i odem u svoju sobu.Upalila sam svetlo u sobi,torbicu koju sam nosila bacila sam na kraj kreveta,te sam legla na njega i uzela telefon.Pozvala sam Lenu.
"Ne javlja se"-rekoh na glas.
Odustala sam od zvanja jer je bilo prilično kasno i verovatno spava.Bacila sam telefon pored sebe i uzela svoj laptop sa noćnog stočića.Otvorila sam novu,praznu belu stranicu na blogu i stavila naslov;
Zdravo online dnevniče,i online prijatelji;
Božićna rodjendanska žurka
A onda sam ispisala sve što se tamo dogodilo,sve zanimljive situacije i dijaloge.
"Ili bar ja mislim da je zanimljivo"
Rekoh u sebi a onda sam se zamislila i rekla na glas.
"Ma šta lupam,sigurno je zanimljivo ako ovo čita stotine hiljada ljudi..."
