Pogledom sam je pratio dok se udaljavala od mene i ulazila u svoju kuću. Nije ni primetila da ja i dalje stojim na trotoaru i gledam u nju kako odlazi. Žurila je ka tim vratima i činilo se kao da želi da samo pobegne od mene.
Teško sam izdahnuo i okrenuo se ka svojoj kući. Prešao sam ulicu i ušao u kuću. Odmah sa vrata sam ugledao svog brata blizanca, Artura. Sa kezom na licu, koji nije delovao dobroćudno zurio je u mene dok sam skidao jaknu u hodniku kuće.
"Konačno si došao kući"-otpočeo je prvi.
"Došao sam, i mislim da nema razloga da bilo kome polažem račune"- odbrusio sam i prosao pored njega, te sam ušao u dnevnu sobu i smestio se u svoju najdražu fotelju.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Artur i ja, iako smo braća blizanci, apsolutno ne ličimo ni fizički, a ni karakterno. Zapravo, mi smo sušta suprotnost i nikako se ne slažemo. Ako bi nas neko posmatrao sa strane, rekao bi da sam ja onaj dobar, a Artur loš brat. Mada on se sa tim ne bi složio naravno, ali prema meni je itekako loš i čini sve da mi svaki trenutak u životu oteža, pokvari ili pomalo začini onako kako samo on to ume.
"I kako je bilo sa malom komšinicom od preko puta? Sa njom si proveo noć?" -znatiželjno upita, ponovo uz smeh te je seo blizu mene.
Ovo me je jako razbesnelo. Ne želim da je on uopšte spominje, a ne daj Bože da dodje u neki kontakt sa njom, jer znam da želi sve da pokvari.
"Ne tiče te se. To što smo zajedno došli do kuće ne znači da smo i proveli noć zajedno"- odbrusih, te sam ustao i otišao u svoju sobu.
Ne znam šta je smislio, ali znam da ako se bude mnogo vrteo oko Ane, to neće ispasti dobro.
Ana
"I eto, rekla sam vam sve što se desilo"- nervozno sam se lupila rukama po butinama, dok su me Lena i moja mama pratile pogledom.
Videla sam na Leninom licu smešak i podršku. Znam da će želeti sve detalje kada budemo nasamo.
"U redu. Verujem ti za sve ovo, ali sledeći put mi se javi, molim te"-dodala je mama i ostavila poljubac na mom čelu.
"I da, zašto ne dovedeš tog dečka od preko puta kod nas, na kolače recimo?"
Prevrnula sam očima i glasno uzahnula.
"Mama mi nismo u vezi, a ne znam ni da li smo prijatelji. Tek sam ga upoznala, polako"-nervozno rekoh, dok se Lena krišom smejala u pozadini.
"Dobro. Onda što pre dovedi taj odnos na čistinu. Biće ti lakše ako znaš na čemu si tačno sa tim dečkom"
Ćutala sam i gledala mamu kako odlazi iz prostorije. Okrenula sam svoj pogled ka Leni.
"Molim te ne govori ništa sad, glava će mi eksplodirati."
"Okej okeej, neću obećavam"- nasmejala se i skočila mi u zagrljaj.
"Hajde da pravimo neke kolače, baš mi se jedu"- rekoh te sam je odvukla za sobom u kuhinju.
Izvinjavam se na malo dužoj pauzi od pisanja, previše obaveza sam imala. Obećavam da neću zapostaviti ovu knjigu. 🎀
