"Veruj mi bilo je fenomenalno,šteta što si propustila"-dodala je i ponovo nasrnula na svoj latte koji je verujem sada bio skoro pa hladan.
Nasmejala sam se i setila se da joj nešto nisam rekla.
"E da..Imam nove komšije"-nije se toliko zainteresovala za ovo.
"Pa u tvom kraju se stalno neko seli i doseljava"
"Mislim na kuću baš preko puta mene"-okrenula se i pogledala me.Ipak sada deluje zainteresovano.
Lena i ja rodjene smo u New Yorku,naše majke u Srbiji a očevi isto ovde.
Zbog toga obe imamo Američko prezime,znamo oba jezika, roditelji nam se poznaju, odnosnk majke nam se druže i zbog toga se mi družimo od malena.
Takodje,ja oduvek živim u ulici Neksvila i ona jednu ulicu ispod mene.
Čim smo dovoljno porasle da bi nas roditelji mogli pustiti da se igramo same napolju bez njih, glavna atrakcija nam je bila kuća preko puta moje koja je uvek bila prazna,a sve druge u mom kraju posedovale su velike porodice.
"Ozbiljno?Ko je došao?"-bacila je svoju ispijenu kafu u kantu koja nam je bila usput i vratila pogled na mene.
"Ne znam,samo sam jutros bacila oko kroz prozor i videla kamion.Useljavaju se.Mislim da imaju dva sina"-imala sam osećaj kao da je čula samo poslednje dve reči.
"Dva sina kažeš,a?"-podizala je obe obrve u isto vreme,a to je kod Lene bio znak za akciju.Jao.
"Večeras dolazim kod tebe,a onda idemo u akciju,da istražimo malo to"
"Šališ se zar ne?"-bojažljivo sam je upitala.
Pogledala me je značajno.Ne,nije se šalila.
• • • •
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
