Naglo sam se trznula iz sna. Oko mene je bio mrkli mrak. Podigla sam se u sedeći položaj i glasno disala, ćutala i razmišljala. Uzela sam čašu sa vodom koja je stajala na mom noćnom stočiću i brzo ispila sve.
"Ponovo"-rekoh tiho, na glas.
Opet sam njega sanjala. Pet dana ni traga ni glasa od Džejka, a ja ga već pet noći svaku noć sanjam, a ti snovi su toliko realni da se svaki put trznem i zabrinem. Uzela sam svoj telefon i ušla na instagram.
Ponadala sam se da će me možda dočekati neka poruka, poziv ili nešto treće, ali ništa. Iznenada se ušunjao u moj život, od tada sam ga gotovo svaki dan vidjala, a sada danima ništa. Sve ovo mi je jako čudno, ne volim što se brzo vezujem za osobe.
Zapravo, kada malo bolje razmislim, nije mi jasno zašto toliko mislim na njega. Ispao je takav kreten, fore za nabacivanje su mu kao i kod svakog drugog lika, obmanjuje me lepim rečima i slatkim osmehom, na kraju kaže da smo prijatelji i samo nestane iz mog života. I dalje mi nije jasno zašto mi je non stop u glavi, osim činjenice da je nevidjeno lep, zgodan i stariji.
Pokrila sam se ćebetom po glavi i trudila se da što pre ponovo utonem u san i skrenem svoje misli sa njega.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
••••••
Nakon doručka, vratila sam se u svoju sobu. Ovih dana skoro da i ne izlazim iz kuće, samo kada je nešto hitno. Sela sam na ivicu svoga kreveta i stavila laptop u krilo. Glasno sam udahnula i gledala u svoju početnu stranicu blog dnevnika.
Danima nisam ništa novo zapisala, jer nemam ni šta. Moj život postaje previše depresivan, a mislila sam da će mi ova zima i ovaj Božić biti najbolji do sada.
"Dušoo došla je Lenaa"-mama je viknula sa prizemlja.
Posle nekoliko sekundi upala je u moju sobu.
"Došla sam da proverim da li si živa"-reče uz osmeh, te se baci na krevet pored mene.
"Ma dobro sam samo mi se ne ide nigde.."-rekoh te glasno izdahnu. Sklonila sam laptop u stranu i zatvorila ga.
"Ili je to zato što je Džejk misteriozno nestao?"
Odmahnula sam glavom.
"Ne, naravno da nije zbog toga"-rekoh dok sam se igrala sa svojim prstima.
"Ana.. ja sam ti najbolja drugarica, mene ne možeš da lažeš i da hoćes"-dodade ozbiljno.
U pravu je. Lažem.
"Dobro, možda malo i zbog toga.. Ufff.. Ovo me jako nervira. Samo želim da znam koji je razlog zbog čega se odjednom samo povukao iz mog zivota.."
Par sekundi je ćutala i gledala me pogledom punim razumevanja.
"Sve razumem.. Ali ne očajavaj zbog toga.. Imam jedan predlog"
Ćutala sam i gledala u nju.
"Artur me je pozvao da idem sa njim na kućnu žurku kod jednog njegovog druga, a ja ću povesti i tebe sa sobom"- razvio joj se osmeh na licu, a ja sam bila pomalo zbunjena na spomen imena Artur.
"Čekaj, čekaj, isti onaj Artur sa Edvardove žurke?"-zbunjeno sam podigla desnu obrvu.
"Da, baš on"-delovala je srećno.
"Otkud opet on? Nisi mi ništa govorila"- malo sam se uvredila, moram priznati.
"Nastavili smo da se dopisujemo posle one žurke. Pisao mi je sve vreme ii eto.. Idemo večeras!"- ustala je sa kreveta i skakala od sreće.
Prišla sam svom prozoru i gledala u kuću od preko puta, ali kao i uvek nikoga nisam primetila ispred, a posebno ne njega.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
