Izvukla sam se iz kluba na mračnu i hladnu ulicu. Jedini ljudi koji su stvarno znali ko sam bili su Lora, Marko i ovaj čuvar koji me je puštao napolje misleći da sam čistačica. A ne glavna pretstava ovog kluba. Nastavila sam pored zgrada i smeća. Ovo je bila moja prečica kući. Paklenoj kući. Ispred mene je mačka jurila miša. I iskreno, potsetila me je na mene i Marka. Sem toga, ja sam bila miš naravno. On je bio nekako... Mračan, i svakako ne čovek za mene. Sređivao mi je nastupe i uporedno sa tim vodio ostatak kluba. Načula sam od pijanih čuvara da ima poslove sa nekim mutnim ljudima iz podzemlja. Što mene ne bi čudilo stvarno. Sa mnom je bio poput brata. Ali je nekad znao da pređe preko linije sa svojim... ponašanjem. Oduvek sam osećala da se na neki uvrnut način loži na mene. Ali o tome nikad nisam dublje razmišljala. Želela sam da naš 'odnos' ostane što je moguće više poslovan. I to mi je doneke i išlo. Znao je u kakvoj se situaciji nalazim i zašto ovo radim, i zato je pokušavao što više da mi namesti nastupa. Ali su i njega hvatale bubice.
'Hej! Malena!'
Čula sam muški glas iza sebe. Nepoznat. Nastavila sam brže da idem skoro trčeći. Stegla sam svoju torbicu uz sebe i nastavila brzim korakom. Mogla sam videti kraj ulice, svetlo i toplinu koju mi je ona pružala. Koju mi je pružala nego rođeni dom.
'Brže! Vidiš da beži!'
Odjeknuo je zadihani glas. Osetila sam bat koraka iza sebe i bila sam poprilično uplašena. Još samo malo. Već sam u nosu osećala miris ćevapa u jutro. I smeh ljudi koji su ih jeli. Ali nikad nisam uspela da stignem do tamo. Dečko otprilike mojih godina me je stigao i zaustavio moj vrisak snažnim stiskom preko usta.
'Nećeš ti nigde'
Reče i satera me uz zid iza mene. Počela sam da mumljam i da se otimam na šta je on odgovorio šamarom preko obraza. Preplašeno sam ućutala. Rado bih potražila suzavac ili bilo kakvo sretstvo za odbranu, ali su mi ruke zarobljene iza leđa. Jednom mi je proklopio usta a drugom mi stezao zglobove ruku. Imao je crnu kosu, a i iste takve oči. Gotovo za glavu višlji blokirao mi je odlazak. Zadihano je stajao ispred mene i gledao me pravo u oči.
'Šššš, nemoj da si pisnula, jasno?'
Klimnula sam gladom. Osećala sam ledeni zid zgrade na mojim leđima kroz kožnu jaknu koju sam imala na sebi. Na njegovom ramenu se pojavila ruka sa srebrnim prstenom, ukrašenim crnim kamenom. Ovaj što me drži nije se ni trznuo.
'De, de... nećemo valjda da preplašimo jadnu devojku. Zar ne Dilane?'
Obrati se glas ovog dečka iza njega. To je bio onaj koji mi je rekao da stanem. Njegova kovrdžava plavuškasta kosa se pojavila i otkrila prelepe plave oči. Ubrzano sam disala, a bol u zglobovima nije prolazio. Lutala sam pogledom po obojici, pokušavši da ih upamtim. Dilan je imao ožiljak na obrvi i mračno držanje kao i odeću. A za razliku od njega, ovaj drugi je ličio na pravog anđela. Obojica prokleto zgodni. Dilan me je gledao kao pravo parče mesa. Gladno. Nikad ih nisam videla u klubu. Šta žele od mene. Pokušala sam da promrmljam pitanje, ali nisu uspeli da razumeju. Konačno kad je Dilan malo popustio i ostavio mi malo prostora za disanje, ponovila sam.
'Šta želite od mene?'
Pogledali su se i prasnuli u smeh.
'Šta misliš? Malena'
Silovanje? Malo je reći da su mi se noge oduzele i adrenalin preplavio moje telo. Osetila sam da blago drhtim.
'Pustite me. Kod mene nemate šta da tražite'
Na njegov znak Dilan me je pustio i odmakao se malo. Ali je ipak blokirao put ka izlazu. Ka tom mom jedinom spasu sada. Ovaj drugi dečko je malo bliže prišao i uneo mi se u lice.
'Znamo sve Aleksandra. Gde živiš, ko su ti roditelji brat i svaki tvoj pokret. Znamo koliko zarađuješ i zašt to radiš. I sve ćemo im ispričati, tvojoj majci, tvom bratu i tvom pijanom tati čime se baviš i odakle plaćaš dug'
Njegove reči su me uplašile i više nego što bi trebale. Ja sam radila kao striptizeta zbog kockarskog duga mog oca. Mogu vam reći da samo uspevala nekako da se uklopim skola i... moj posao. Ali nikad nisam pominjala porodici šta radim. Oni misle da pijančim, a ne da otplaćujem dug da na ne bi zelenaši pobili.
'Ne... molim vas. Uradiću šta god treba da uradim'
'Fino, počećemo od osnova, počećeš da zarađivaš još više para i naravno otplaćuješ dug'
To se podrazumevalo. Dilan mi se smešio iz tame, izgledao je kao sam đavo. Potsmeva mi se.
'I da nam govoriš sve stvari koje Marko radi u podzemlju'
'Nema šanse!'
Nikad ne bih mogla da cinkarim Marka. Ni za šta. Dečko je izvukao pištolj iz pantalona i uperio ga meni u čelo. Hladan znoj mi se slio sa mesta gde su se dodirivali koža i hladni metal.
'Onda pretpostavljam da nemamo dogovor?'
Progutala sam knedlu i pogledala ga u oči molećkivo. Dilan je doviknuo ovom dečku.
'Hej, šta misliš, koliko bi smo dobili za nju? Ili za njenog brata?'
Da me prodaju? Ne. Mene ako žele mogu samnom kako hoće, ali Luku...
'Nije loša ideja, ali više mi se sviđa ovako'
Reče mladić i repetira pištolj. Zvuk je se prolamao kroz prostor i došao do mog uha. Ovaj ne blefira.
'U redu...'
Rekla sam poraženo.
'Hmmmm... nisam ubeđen'
Reče i poče da šeta pištoljem po mom licu. Ka vratu i pravo ka srcu. Zastenjala sam kad ga je malo više utisnuo u kožu. Sablasno mi se osmehnuo, a u njegovim očima sam videla varnicu. Sjaj.
'Pomoćiću vam...'
Rekla sam poraženo. U trenu je povukao pištolj sa moje kože i pribio me na zid. Noge su mi visile, a naše oči su bile izravnate. Dah mi se oslikavao na hladnom vazduhu. Njegova ruka preko mog torzoa su mi otežavale disanje. Podigao je pištolj i još jače ga utisnuo u slepoočnicu.
'Budeš li za nešto slagala kujo, naći ćemo te. Nećeš se sakriti od nas. A tad će biti kraj za tebe...'
Njegove reči su mi odzvanjale u mozgu. A njegove oči su mi se urezivale u svest. Ovaj dečko je poprilično opasan.
Pustio me je da padnem na pločnik i otšetali su u mrak ne osvrnuvši se.
