'Am... imam jedno pitanje'
'Reci'
'Da li... možda imaš brata?'
Želela sam da proverim onu teoriju da je Crni Leonov brat. Ne znam, može biti slučajnost. I još nisam shvatala šta to menja? Shvatila sma da to nije slučajnost kad je oštro uzdahnuo na reč brat. Verovatno me sad ne bi mogao ubediti da nema brata.
'Da... na žalost'
Spustio mi je slušalicu. Pa dobro... to je to, još malo i to je to. Nema više duga. to saznanje mi je nekako bilo čudno. Mislim, znala sam da će jednog dana nestati, ali nisam mislila da će to biti tako.. brzo. Ali ne verujem da bi Leon lagao oko tako neke stvari.
Na časovima sam slušala koliko sam mogla da se skoncentrišem. A u glavi sam sastavljala obaveze koje bi trebalo da obavim danas, počevši od posete ocu, preko pismene iz matematike pa sve do pričanja sa majkom da ću biti odsutna dve nedelje. Hmmmm, šta prvo da uradim? I pre svega, da li d kažem ocu? Volela bih da mu kažem, kao što sam pre smela da mu govorim sve.
(Flashback)
'Tatice! Mama hoće da me bije!'
Trčala sam ka očevim rukama. U njemu sam nalazila sve što je jedno dete trebalo, ljubav, podršku i što je sada najbitnije nalazila sam skrovište od majke. Čovek smeđe kose i zdravog osmeha me je prihvatio u naručije.
'Šta si uradila?'
Stidljivo sam nameštala suknju dok sam sedela u njegovom krilu, nežno je pomerio kosu sa mojih uplašenih očiju i nasmešio se.
'Gde je ona?'
Upala je majka u dnevni, i nosila je varjaču. Tata mi je pokrio rukama oči i ozbiljno rekao majci
'Nemam pojma o čemu pričaš'
Čula sam majčine korake kako se približavaju.
'Hmmmmm, znači ne znaš gde je naša šeprtlja koja je stavila celu kutiju soli u tortu za Tijanu?'
Dublje sam se zabila u skrovište.
'Nemam pojma'
Tada sam osetila majčine ruke na sebi, ali ne nisu mi nanosile zlo. Zapravo, golicale su me. Zvonki dečiji smeh je odzvanjao u kući. Sve se činilo tako savršeno, kao da ništa ne može da pokvari ovaj trenutak u kojem se svi smejemo.
'Hej! Pusti je! Ona je moja devojčica!'
Reče tata i povuče me prema sebi
'E nije! Nego je moja!'
Prošapta majka umorno kroz smeh. Ja sam se smejala kao nikada do tada.
'E sad ćemo da vidimo čija je!'
Reče tata i zagrli majku i mene i sede u fotelju
'Ako si i ti moja, znači i ona je moja'
Reče samouvereno kao da mu je ceo svet u rukama. Što i jeste bio, ja i majka smo bile tu uvek. Kad god bi se vratio sa posla majka bi spremala večeru a ja... pa prosto sam bila ja. Smejala se, pričala sa njim i sve je bilo predivno. Hladna jutra ili kišni dani, nisu mogli da pokvare ono Sunce koje smo mi imali među sobom.
A onda se tata jedno veče nije vratio kući. Bilo je veoma kasno a mama je ostala da ga čeka.
'Sve će biti u redu dušo, sad će tata kući'
Videla sam njene suzne oči. Nešto nije u redu odmah sam shvatila. Iako sam bila lepo ušuškana u krevetu, ustala sam i zatrčala se u nju.
'Volim te mama!'
