Ma boli me uvo. On je još samo jedna mušterija za koga ću igrati i kraj. Volela bih da je tako i počelo, a ne da me je na smrt preplašio. Razmišljala sam dok sam stavljala blag sloj pudera. Mislim šta bi bilo da se nismo sreli na taj način. I da li neko njega prisiljava da to radi? Mislim, on opet može biti nečija krtica. Ali zašto je Marko toliko bitan za podzemlje da bi imali krticu kod njega? To je malo preterano za dilovanje droge. A možda se samo na tome i završi. Na mom kopanju po Markovim planovima i izdavanju prijatelja. Mada, ja Marka i ne smatram nekim prijateljem. Ali nikad nisam bila baš neka društvena devojka da bih sad imala gomilu prijatelja. Više sam bila samotnjak. E sad ako mene pitate, da li je to osobina stečena životom, ili je to samo karakter... ne bih znala reći tačno. Crveni ruž je bio poslednji potez koji sam dodala svom licu. I mogu priznati da sam izgledala i više nego zavodljivo. I naravno maska. Sad je bila crna sa crvenim detaljima. Kao i moj današnji kostim. Polako sam se uputila ka sceni iščekivajući zviždanje. Ali jedno što sam čula bio je žamor. Skoro da sam se osećala kao kod kuće. Tišina i iščekivanje. Da će se nešto desiti. Nešto što ne sme da se desi. Što sam u ovom slučaju bila ja, a u slučaju moje kuć, to je bio još jedan problem. Iako nisam želela toliko da razmišljam, ipak sam brinula za oca. Kakav god on bio, ipak je bio jedan moj deo života sasvim normalan. Što me i najviše rastuživalo. Što Luka neće imati ono što sam ja imala. Dobrog i mirnog oca. Ne znam zašto je toliko bio vezan za svog brata kad je samo tako pukao kad je on poginuo u saobraćajnoj nesreći. Nikad nisam dublje razmišljala o tome, niti ga zapitkivala. Znam kakav bih odgovor dobila. Da nemam pojma o životu ili bilo šta. Moram mu otići u posetu. Koliko već sutra posle škole. Iako nikad nisam priznavala ni sebi ni drugima, znala sam da će se nešto loše desiti ukoliko ne odem. U stomaku mi se skupljao onaj osećaj treme. Koji nikako nisam mogla otresti iz sebe. Izašla sm na binu i krenula je pretstava. Hranila sam oči mnogim momcima iz ovog kluba. A negde u daljini sam se susrela sam Reljinim očima. Samo da ne provali da sam ja. molim te Bože! Kao i svaki muškarac gledao je moje telo, a ne moje lice. I to je neki napredak. Bar neki. Nastavila sam da đuskam uz jednu od mojih omiljenih pesama.
Kako je veče odmicalo, sve više su ljudi klicali. A ja sve više gubila odeće. A i dobijala novca. Što nije lako zarađen novac. Trebalo je se tu lomiti oko šipke u štiklama. Uhvatila sam Reljine pohotne poglede. Ali ne samo njegove. Već i ljubomorne poglede devojka oko šakice bogataša koji su dolazili ovde. Većina su bili matori jarci okruženi mlađim devojkama. To je poražavajuće za omladinu. Poslednje note su odsvirane dok sam silazila sa scene. Uvukla sam se u bad-mantil i nastavila put prema svojoj kabini za presvlačenje. Kad sam ušla unutra me je čekao Relja. Nisam nikog očekivala. Pogotovo njega. Glumil sam zbunjenost. Jer Maska njega još ne zna. I Maska im svašta da mu kaže.
'Hej'
Reče nervozno čupkajući krpu za brisanje čaša.
'Zdravo. Ko si ti?'
'Ja sam Relja, radim za šankom'
'Oh, novi radnik. Ha?'
'Da'
'Šta tražiš ovde?'
'Želeo sam da te pitam za Aleks'
Mene? Mislim drugu mene? Što bi se raspitivao za drugu mene kod mene? Ovo više nema smisla.
Odlučila sam da se pravim umišljena glupa zvezda. Zvezda čega? Maski i kostima?
'Nemam pojma o kome pričaš'
'Gazdinu sestru?'
'Oh. Nismo u dobrim odnosima tako da ne znam skoro ništa o njoj'
Izgledao je... razočarano? Ovo nisam očekivala. Ali ja definitivno nisam u dobrim odnosima sa sobom. Mislim Maska i Aleks su potpuno dva različita sveta koji vode boj svaki dan. Neprimetno, ali ipak vode. I poslednje što bih volela je da se dve strane mne posvađaju. Jer bi tad došlo do raspada sistema. One sarađuju. Maska hrani Aleks. A Aleks urazumljuje Masku, da ne bi skrenula sa puta. Kad bi došlo do raskola posledice bi bile fatalne.
