U separeu je bilo dovoljno mesta stanemo zelenaš za koga sam trebala da igram, Marko i ja.
Negde se u mojoj potsvesti pojavilo pitanje
A gde je Crni.
Mada sam to zanemarila i upitno pogledala Marka. Svukao je pogled preko mog tela. Verujem da je nesvesno prešao jezikom preko usne i nesigurno se uspravio. Čak i na njega imam neki uticaj. Preko puta Marka je sedeo zelenaš. Nikad ga u životu nisam videla, izgledao je veoma mlado za nekog ko se bavi tim poslom. A nije bio ni toliko mlad da ne zna kako sa poslom. Možda je bio sin nekog kriminalca, pa je nastavio taticin unosni posao. Nije imao više od 24. Za razliku od njegovog gorile, on je bio veoma slupo obučen, zlatan sat na mestu. Kao i sve drugo, tip-top. Smeđe oči su mu gorele preko mog tela. Najviše je zadržao pogled na mom licu, preletao je preko mekano rozih usana. Izdržala sam njegov pogled, nisam htela da posustanem. Video je da neću odustati pa se samo nasmešio i pogledao u Marka.
'Ima li ona više od 17?'
Sedamnaest? Ozbiljno? Ovaj komentar me je malo poljuljao. Ali ja sam ovde došla da slušam njegove lgupe komentare, već da olakšam Marku posao. Potapšao je mesto pored sebe, nesigurno sam pogledala u Marka. Potvrdno je klimnuo glavom. Zavukla sam se do njega i prekrstila noge, sad su se još više isticale.
'Kako se zoveš?'
Prvo sam želela da kažem Aleksandra, ali sam shvatila da sam sad Maska. Smelo sam se osmehnula i pogledala ga pravo u oči.
'Maska'
'Lepo ime...'
Marko se preko puta nas nakašljao, i razbio zagušljivost između mene i zelenaša. Tačnije još mu ne znam ime.
'Nego... jel važi naš dogovor?'
'Znači, prošvercovaćeš pet tona kokaina za dvadeset dva miliona?'
Brojevi koje je on pomenuo, pomešali su mi um. Pet tona? Dvadeset dva miliona? Čega? Evra? To je... previše. Primetili su moju zaprepašćenu facu.
'Znaš da trebaš da ćutiš?'
'Glupo pitanje, naravno da znam'
'Fino'
Kratko mi odgovori i počeše da se dogovaraju oko detalja. Nisam slušala, pa sam verovatno imala svrhe ovde kao i biljka.
'Malo zabave Leone?'
'Uvek'
Marko je dao znak, a ja sam se popela ,a sto. Umalo se ne slomivši. Muzika je popunjavala prostor, i diktirala mi pokrete. Marko je izašao iz separea, ostavivši mene i Leona same. Ne znam tačno što je to uradio, možda da ode da uzme piće, ili tako nešto. Sedeo je razmaknutih nogu dok mu se dim cigare uvijao oko mekane crne kose. Izazivala sam ga pogledima, da mi priđe. Da me dodirne. Ali nije posezao za mnom. Nežno sam se ugrizla za usnu i spustila brtelu. Iščekivajući se uspravio. Ispustivši oblak dima prema mome licu. Pobednički sam se nasmejala i kleknula na sto. Tako da su nam oči bile izravnane. Prevukla sam prstima po ivici njegove vilice prema bradi. Zaneseno je pratio moje prste, a blizina između nas se smanjila. Skoro da sam mogla da osetim toplotu njegovog lica. Dublje sam mu se zagledala u oči i namignula ispod maske. Kad je počeo da se širi brži ritam muzike, udaljila sam se naglo od njega ostavivši ga sa uzdahom na usnama. Od Lore sam naučila da muškarcima trebaš da pokažeš šta mogu da imaju, da im kradeš poglede. I taman kad pomisle da te konačno mogu dobiti... da ih ostaviš nedorečene i same. Tad će poludeti. To je i ovaj put uspelo. Besno se zaturio i naglo udahnuo cigaru. Podlo sam se osmehnula, što je on primetio. Pobedila sam. Ponovo. Igra mačke i miša se nastavljala. Pogledima, kroz dim cigare razaznavala sam da me želi. Ali da me ipak nikad neće imati. Svukla sam se načisto i nastavila da telom oslikavam ono što je muzika htela reći.
