Hladno mi je, to je prvo što osećam. I bol. Kad sam se malo uspravila ne otvarajući oči, osetila sam da su mi ramena utrnula. Osećala sam prijatno toplu ruku na svom, čini mi se otpalom ramenu. Kad sam otvorila oči videla sam mile smeđe oči. Pružala mi je topli napitak u kartonskoj čaši. Zahvalno sam prihvatila svaku pomoć.
'Kako je moj otac?'
'Operacija je prošla dobro. Trebalo bi da izađe iz kome do prekosutra'
Operacija? Koma? Prekosutra? Ovo ne sluti na dobro. Devojka nekoliko godina od mene je sela na stolicu.
'Zašto se ustvari on operisao?'
'Imao je cirozu jetre. Verujemo da je zbog alkoholizma. I ima veoma slaba pluća'
Pa naravno da ima veoma slaba pluća. Jedva da može da živi bez cigare i flaše vinjaka ili bilo kog drugog sretstva.
'Hoće on biti u redu?'
Kroz oči joj se provukla emocija koju nisam dokučila, i odmah za njom je usledila čvrsta odlučnost.
'Da, naravno, radimo sve što je u našoj moći da bude dobro'
'Hvala vam'
'Mogu li da ga vidim?'
'Žao nam je, na intenzivnoj je nezi'
Klimnula sam glavom.
'Izvinite, da li imate negde telefon?'
'Ovde u ćošku'
Reče i pokaza prstom. Dolazeći do telefona primetila sam nekoliko ljudi u bolnici. Jedna je žena bila sa malenim detetom, ne znam da li ima možda tri meseca. Ponekad bi kroz ovaj tmurni hodnik prošao dečiji glasić. Naspram nje je sedeo jedan čovek u godinama sa jednom tinejdžerkom kojoj je stomak do zuba. Da li mu je to ljubavnica, ćerka ili šta je već to samo Bog sam sveti zna. Nije bila previše stara možda je bila mojih godina, i po sminci i dugim noktina sam pretpostavila da je krenula za parama i uhvatila se za ovog čoveka. Njegova proseda kosa se presivala dok je telefonirao na nekom drugom jeziku. Devojka je nezainteresovano žvakala žvaku i puckala balone.
Posle prvog zvona, majka se javila na kućni telefon koji smo retko koristili zbog računa.
'Halo?'
'Hej mama'
Promuklo sam rekla.
'Kako je Voja?'
'Dobro je, operisali su ga i trebalo bi da izađe iz kome do prekosutra'
'Jao kuku crna ti sam. Šta će sad biti? Kako ćemo platiti sve to?'
Platiti. Magična reč koja se sastojala od para. Koje su vrtele svet oko malog prsta. Kao i moju sudbinu. Sudbinu moje porodice i uopšte cele ljutske populacije. Smisliću nešto, uzeću neki ekstra posao i tako zarađivati. A u školu ću ići kad god budem mogla.
'Sve je u redu mama, počeću da radim i sve će biti u redu'
'Znaš Aleks... nisam rekla ni tebi ni tvom ocu, ali dolazili su dvojica mladića. Tražeći da vratimo pare, ovog puta mnogo manju sumu. Šta li se dešava?'
Dešava se to da ti je ćerka striptizeta i otplaćuje dug koji probija krov. I izgleda da će morati da se baci u još ozbiljniji posao. Odlučila sam se za malo finiji odgovor.
'Nemam pojma mama'
Čula sam njen uzdah preko slušalice. Uzdah umorne žene, slomljene duše. Koji mi je cepao dušu, nikad ovoj ženi ne smem dozvoliti da zaplače, ne zbog mene. Naći ću još posla. Radiću u baru preko vikenda. I noću u klubu a danju... škola. Škola! Totalno sam zaboravila na nju. Na satu je stajalo pola osam, imam još pola sata da stignem na čas.
