Totalno sam se opustila u njegovim rukama prepustivši se mraku.
Šareni jezici vetra su mi mazili noge. Pomerali posteljinu i duvali poerajući zavese. Malaksalost se pojavila čim sam otvorila oči, ovog puta sam bila sama u krevetu. I time sam dobila priliku da malo razgledam sobu. Uspravila sam se u mekanom krevetu i oslonila se na noge. Osećaj da mi milion mrava puzi uz noge je odavalo to da sam dugo spavala. Raširila sam prste po mekanom tepihu i napravila pprvi korak. Malo me je žignulo ali ne kao ranije. Nije bila to ona konstantan bol koja prolazi kao vreo nož kroz puter. Već je bio samo mali žig. Skoro kao zatezanje konca. Nastavila sam da hodam ka otvorenom prozoru terase. Na tamno-plavom noćnom nebu se nadzirao pun mesec. Protrljala sam oči da bih bolje videla pejzaž oko sebe. Pogled sa terase je sezao preko srebrne šume. Nikad ništa lepeše nisam videla. Vetar je zahujao i proterao mi hladnoću kroz pidžamu. Stresla sam se od hladnoće i obavila ruke oko sebe.
'Milslim da će ti trebati ovo'
Nežne ruke su me obgrlile toplom vunom.
'Hvala'
Rekla sam promuklo. Mada nisam ni trebala da se zahvaljivam. Da me nije upucao, ja sada ne bi bila ovde. I on meni ne bi dao ovaj meki džamper koji ću sigurno zadržati. A ja njemu ne bih morala reći 'Hvala'
'O čemu razmišljaš ?'
Cula sam glas sa svoje desne strane. Sarkastično sam ga pogledala
'Sastavljam spisak stvari zbog kojih bi me upucao'
Prva stavka, čin jedan : Pričaj sa njim oslovljavajući ga sa 'prinče' ili ipak 'kralju'.
Stavka dva, čin jedan : U koliko želi da te upuca ? Prokleto stani !
Rukom je prošao kroz kosu i tužno me pogledao
'Izvini...'
Izvini? Da li je on ozbiljan? Izvini ?
'Ozbiljno ?'
Rekla sam mrtva 'ladna. Nada u očima mu je ozarila lice
'Da'
'E pa dragi moj, izvini mi neće uraditi ništa, neće povući metak'
Rekla sam iznervirano i ušla u sobu. Svetlo se automatski upalilo kada je on kročio u sobu. Mogla sma da vidim da ima mnogo knjiga na policama preko puta kreveta. Složen ormar i vrata od kupatila pretpostavljam. Približila sam se ogledalu i zadigla majcu gle bi rana trebala biti. Negde malo ispod rebara nadzirao se pogliv. Trebla sam se spremiti da ugledam nešto ovakvo. Ostatak rane je bio prekrve parčetom gaze. Prstima sam dotakla osetljivo mesto i osetila blagu bol.
'Vidiš? Ovo neće zarasti samo ako ti kažeš tako'
Prošaputala sam i uputila se ka jednim vratima. Ne želim više da ostanem sa njim u istoj prostoriji. Izašla sam na jedna vrata i našla se u mračnom hodniku.
'Čekaj!'
Povikao je zamnom, iako je čin dva rekao da stanem ako me zove ja sam nastavila da besno idem ka drugom delu hodnika jer je soba bila na samom kraju. Njegova ruka na mom ramenu i je proterala trnce kroz leđa. U trenu se našao na mom putu zaustavivši me. Duboko mi se zagledao u oči i ozbiljnim tonom progovorio
'Ozbiljno, izvini. Ljuti se na mene koliko god hoćeš ali sada moraš da se odmaraš'
Bio je u pravu. Već sam osećala hrčanje u stomaku i mogla sam da osetim kako mi se vrtoglavica prikrada.
'Ok. Koliko sutra idem odavde. I biću kod Leona ako te intresuje, nije tvoj život pa da mi naređuješ šta da radim'
Stisnuo je vilice i spustio ruke niz telo. U tom trenu se moj stomak oglasio
