Razmišljala sam šta dalje. Šta ako Leon samo laže. I ne želi da mi pomogne. Šta ako me proda nekome? Ali on je izgledao veoma iskreno i odlučno u vezi mog otplaćivanja duga.
Ali on je mafijaš.
Da.... verovatno bi trebala biti oprezna u vezi njega.
Platila sam pecivo i krenule smo kući. Ispred zgrade je stajao jedan veoma skup auto. Moglo bi se reći da je odudarao od celog ovog mesta. Crn... kao noć koja se prikrada danu. Slegnula sam ramenima. U tišini smo se pele do stana gospođe Jovičić.
'Idi ti gore, ja ću doći sad sa Lukom'
Obratila sam se majci. Potvrdno je klimnula glavom i umorno počela da se penje uz stepenice. Samo što sam zazvonila na vrata čuo se majčin vrisak. Srce mi se uzlupalo. Šta se dešava? Hitro sam se uspela uz stepenice i ugledala majku kako se nervozno osmehuje nečemu u stanu. Vid mi se suzio.
Nekome.
Ona se osmehuje nekome. Veoma nervozno, skoro kao da taj neko drži pištolj uz njenu glavu. Tiho sam se prikradala, njena ruka se trznula pokazivajući mi da ne prilazim, adrenialin mi je prokuljao telom kada sam čula jedan veoma opasni poznati glas
'Gde je Aleks ?'
Istrčala sam pred majku štiteći je telom od bilo čega. Ne smem dozvoliti da joj se išta desi. Ugledala sam poznatu crnu kosu, opasne oči koje spaljuju
'Ovde sam Dilane. Sta hoćeš ?'
Promucala sam kroz cev pištolja. Slegnuo je ramenima i repetirao pištolj.
'Došao sam da pričamo, mislim da bi trebala biti malo... nežnija'
Trnci su mi se uspeli uz kičmu. Kičmu koju sada ne osćam . Kao i noge. Šta kog đavola mi imamo da pričamo?
'Možemo pričati, ali ne ovde. Izađi dole i čekaj me'
'Mislim da neće moći lutko, ideš sad ispred mene'
'Ali...'
Uperio je pištolj desno od mene, u pravcu stepenica. Kada sam se okrenula videla sam Lukine preplašene oči. Nije više malo dete, video je u filmovima šta pištolji rade. Dilan je podigao obrve sa izrazom lica 'šta ćemo sad ?'
'Okej ! Okej ! Idem'
Malo razočarano je stavio pištolj za kaiš. Verovatno mu je krivo što ne može danas da ubije dete. Koji kreten. Klimnula sam majci da uđe u kuću, nemo me je posmatrala. Malo sam razrogačila oči a ona je konačno reagovala. Pre nego što sam bilo šta mogla reći, Dilan me je zgrabio za ruke i povukao niz stepenice
'Aleks !'
Luka je prestrašeno povikao zanmom, okrenula sam se i dala mu jedan utešan osmeh
'Brzo ću doći, posle ćemo pričati'
Značajno sam pogldala u majku i ona je sklonila Luku u stan. Dilan me je skoro nosio do prizemlja, moje noge gotovo da nisu doticale pod. Osećala sam njegov dah iza uveta od koga su me podizali žmarci. Ne oni lepi, već oni koji lede krv u žilama. Otrgla sma se iz njegovog stiska i iskoračila iz zgrade, nisam daleko stigla kad me je on uhvatio za struk i prebacio preko ramena.
'Hej! Spusti me dole!'
Viknula sam dok sam se koprcala preko njegovih leđa. Uzdahnuo je i osetila sam njegovu ruku na svojoj zadnjici.
'Hej!'
'Nastavi da se tako koprcaš i skinuću te na sred ulice'
Rekao je smireno i nastavio odlučno koračati ka odredištu. Gde mi to kog đavola idemo? Prestala sam da se koprcam kad sam shvatila da neću postići ništa time što ću ga nervirati. A sama pomisao da će me skinuti na sred ulice mi je dodavala dodatnu crvenu boju na lice. Ali ne zato što mi se krv sliva u glavu. Već zato što me on i dalje skida ruke sa moje zadnjice.
