LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 10 - ''Accept his game''

Znate, postoji nešto što naši likovi nisu shvatili dok su još bili zajedno. Nisu shvatili koliko je velika i snažna njihova međusobna privlačnost. To je razlog zbog kog Darleena ne može da da otkaz i da se zauvek odvoji od tog muškarca.

A isto je to i razlog zbog kog Niall ne može da se odvoji ponovo od nje. Ne može da joj da otkaz jer bi to značilo da je ponovo tera iz svog života. Već je jednom to učinio, a istu grešku neće ponoviti.

Mislio je da će biti lakše ako ta žena sama ode iz njegovog života. Ali je izgleda zaboravio koliko je tvrdoglava. Ponosna. Odlučna.

Dobro, što se njega tiče, nikada nije mogla da duže vreme drži neku granicu. Da njega drži na odstojanju.

A nije mogao ni on. Privlačila ga je. I sada čini isto.

Oboje su privlačili jedno drugo. Jako. Njihova strastvena veza koja sada živi jedino u Niallovom sećanju je dokaz toga.

Međutim, ni sada nije ništa drugačije. Oboje osećaju strast u vazduhu kada su zajedno. Niall zna šta je posledica toga, ali Leen...

O, naša zbunjena Leen. Prava je šteta što su njeni roditelji odlučili da je liše prošlosti, a njena nekadašnja ljubav rešila da je povredi na najgori mogući način...

S.

Zašto nisam obula neke ravne cipele? Zašto sam se natakarila na ove jebeno visoke štikle?!

Ja sam jedna vrlo glupa osoba. Danas je sajam knjiga. Petak je, cele nedelje smo se ubijali od posla samo da bismo sve stigli da završimo. Logično, nismo.

Sada moram da trčim na sve strane da bih za 4 sata stigla da odradim sve. Papiri mi lete po kancelariji, ispadaju, noge me ubijaju!

„Jebem mu!", opsujem kada mi se sapletem o dve fascikle na podu. Odmah se savijem da ih podignem.

„Polako, Leen.", čujem tih muški glas. Stomak me preseče pre nego što uopšte podignem glavu da ga pogledam. Prošlo je 10 dana od kako je počeo sa svojim, kako ja to volim nazvati, mučenjem mene. I za tih 10 dana, mislim da mi se stomak preokrenuo 2 miliona puta, a srce poskočilo, pa brže zakucalo bar duplo više puta.

Vidim njegovu ruku kod moje i shvatim da se i sam savio i da je pokupio jednu fasciklu. Podignem se pre njega. A dok on to radi, pogledom mi prelazi preko nogu.

Zašto li sam obukla najuže farmerice koje imam?

„Izvoli.", pruži mi fasciklu. Uzmem je ne govoreći ni reč i stavim je na sto. Ne stignem ni da se okrenem, a začujem neki zvuk na računaru. Odmah dođem do njega.

Stigao mi je mejl. Jedan izdavač će kasniti. Oko pola sata.

„Ma divno...", izdahnem.

„Zašto si nervozna?", osetim njegove ruke na svojim kukovima. Trgnem se pre nego što mi glavu nasloni na rame i uvali lice u vrat.

Zašto sam vezala kosu? Da, da izgledam profesionalno, da sakrijem obrijani deo glave i obojeni deo kose. Ali sam zaboravila na nastranog šefa koji nekim slučajem voli da mi ljubi vrat.

Da se razumemo, ne dozvoljavam mu to. Ali par puta je u ovih 10 dana uspeo da me uhvati i počne da me ljubi. Dva puta je dobio šamar, a ostalim slučajevima sam uspela da se otrgnem i pobegnem.

„Možeš li da me ostaviš na miru?!", jako se odgurnem od njega, u isto vreme i okrenem. Oči su mi izbečene na njega, a on naravno ima onaj šarmerski izraz lica. Blag pogled i polu osmeh. Ili bolje rečeno, onaj vragolasti osmeh.