LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 42 - ''He knew''

Osmesi sa njihovih lica ne silaze dok leže nagi i zagrljeni, isprepletanih nogu. Njena glava leži na njegovim grudima koje se ujednačeno podižu i spuštaju.

Kada podigne glavu kako bi ga videla, vidi samo to da mu oči sijaju dok gleda u plafon i da se kezi. Nasmeši se i ona.

„Šta je bilo?", upita ga. On je pogleda, a onda je poljubi u čelo.

„Ništa. Samo sam srećan.", prizna joj.

Zašto joj i ne bi rekao? Pa čitavu večnost je čekao na ovo. Za nju se čuvao, narušio tradiciju koja kaže da devojke moraju da budu te koje će čuvati nevinost za svog momka. Znao je da će joj se ovo dopasti i da će joj tako staviti do zananja da je ona jedina s kojom želi da bude.

„Niall.", pozove ga i malčice se pridigne kako bi ga bolje videla. „Kada si shvatio da ti se sviđam?", upita ga. Dok njoj srce ubrzo kuca, njemu na trenutak zastane, baš kao i disanje. Zbog toga što je vreme užasno da se da odgovor na ovo pitanje.

No, on ipak to čini.

„Kada si videla školske novine i kada si se slomila.", izdahne. Ona se seti tog trenutka zbog kog joj telom prođe neka jeza. „Nakon što si vrisnula moje ime da prekine da udaram onog skota, okrenuo sam se i video te slomljenu. Istog trena se i moje srce slomilo i osetio sam krivicu jer sam te ostavio samu na sred hodnika i jer nisam bio tu da te zagrlim i sklonim od svih.", kaže dok mu se srce steže od pomisli da su njegove reči upropastile sve ovo.

„Oh, Niall...", ona izdahne i ponovo vrati glavu na njegove grudi, te za zagrli jako. „Bio si uz mene. U najgorim trenucima jesi. I toliko sam ti zahvalna na tome.", prošapuće mu, a on oseti olakšanje.

„Uvek ću biti uz tebe. Čak i kada me ne budeš želala. Uvek ću biti u blizini i čuvaću te. Uvek. To ti obećavam."

S.

Tužna sam. Moj predivan san je prekinut. Ovoga puta, konačno je senka muškarca pored mene postala jasna. Videla sam Nialla kako me drži za ruku i osmehuje se gledajući u moj veliki stomak.

Dobro, srećna sam. Jednog dana ću i to dočekati. A imam osećaj da je taj dan sve bliži.

Sa osmehom na licu ustajem polako pazeći da ne probudim Nialla. Ipak, on oseti moj pomeranje i snažno udahne.

„Leen?", glas mu je tako seksi hrapav ujutru. Neki elektricitet prođe mojim telom. Okrenem se i malo se nagnem ga njemu. Poljubim ga u obraz.

„Spavaj. Probudiću te kada spremim doručak.", šapnem mu. On zatvorenih očiju klimne glavom, a potom se okrene na bok i nastavi da spava.

Ustanem iz kreveta i odmah odem u kupatilo. Brzo se sredim jer bih prvo trebala da odem do prodavnice, pa tek onda da se bacim na spremanje doručka.

Niall tek za 2 sata treba da krene na posao. Ja sam zamolila gospodina Horana koji je upućen u celu situaciju da me oslobodi posla. Nakon onog što se dogodilo, odlučila sam da se sklonim od svega. Ove nedelje nisam radila, a ne planiram ni sledeće.

Niall obavlja sve sam. Ima moje beleške. Međutim, ne znam ni koliko mu je to potrebno s obzirom da smo kroz sve zajedno prošli. Uostalom, ako mu zatreba pomoć, uvek me pozove.

Ipak danas neće moći. Nakon što ode na posao, nalazim se sa Leom u jednom parku. Tamo gde me je zaprosio. Na istom mestu gde smo započeli ovu katastrofu, tu ćemo je i okončati pošto ću mu konačno zatražiti razvod.

I zbog toga sam pomalo nervozna. Krivo mi je jer mi ta nervoza polako ubija raspoloženje koje je bilo u savršeno dobrom redu prethodnih dana.

U ponedeljak, Niall je celog dana bio sa mnom. Zatvorili smo se u kuću i uživali. Dan je bio savršen. Uopšte nisam mislila na svoje probleme. I za to je najvećim delom Niall zaslužan.