LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 35 - ''Blackmail''

„Niall.", ona ga pozove nakon nekoliko trenutaka provedenih u tišini. On proguta zalogaj svog doručka i pogleda je. „Hoćemo li reći našima?", upita tiho i nesigurno.

To pitanje ga malčice zatekne jer o tome nije razmišljao. Nekako mu je oduvek bilo bitno samo to da osvoji njeno srce, a šta posle toga...ni on sam ne zna.

„Pa ne znam... Želiš li? Ja mislim da bi bilo u redu da znaju. Mislim da nema potrebe da ovo krijemo.", kaže, ali vrlo polako. Nesiguran je i na trenutke mu se čini da možda ona to ne želi, da se možda kaje i da razmišlja da odustane od ovoga u šta su upali pre nego što postane kasno.

„Slažem se s tobom.", kaže odmah. Postane mu lakše iste sekunde. Odahne. „Šta misliš? Kome prvo da kažemo? Tvojima ili mojima?", upita ga, a onda uzme još jedan zalogaj svoje slane palačinke.

„Možda je najbolje da ih okupimo i svima odjednom kažemo.", on predloži. A ona ostane zbunjena. „Čisto da odmah završimo s njima, da se ne cimamo za džabe prvo s jednima pa posle s drugima. Iskreno, bolje je da budem pod većim stresom jednom pred svima, nego pod dva manja.", kaže.

„Zašto bi bio pod stresom? Veza ne bi trebala da donosi stres.", ona kaže pomalo povređena zbog njegovih reči od malopre.

Njegov glas i ton kojim je to rekao, zvučali su joj kao da je njihova veza obaveza, a ne nešto što dolazi prirodno i što oboje žele, nešto u čemu bi trebali jednostavno da uživaju.

„Ne, ne. Nisi me razumela.", kaže joj i uhvati ruku. Nervozno se nasmeši. Malo se okrene ka njoj i pogleda je pravo u oči. „Pod stresom ću biti jer ne znam kako će reagovati. Za njih smo mi uvek bili nešto poput brata i sestre. To je uvrnuto. Ne želim da to budemo. Želim te kao svoju devojku, ljubavnicu, ženu. Nazovi to kako hoćeš. Ali oni nas kao takve nikada nisu upoznali niti su slutili da može to toga doći. Zato se plašim. To je jedini razlog.", objasni joj.

A ona se nasmeje. Malo naglas, pa malo u sebi. Odmahne glavom i na sekundu pogleda u stranu kako bi se malo pribrala.

„Jako si sladak tako uplašen.", kaže kada podigne ruku do njegovog obraza i pomiluje ga. „Ali mislim da nemaš čega da se plašiš. Jer kako god da prihvate to, nas dvoje ostajemo zajedno."

S.

Prošlo je nekoliko dana od kada me je onaj manijak udario i onesvestio i od kada se poslednji put javio, zapravo. Od tada sam u konstantnom strahu da neće reći Leu. Pod stresom sam i to utiče na moj posao.

Gubim se, pravim greške. I Horan je to primetio. Dozvolio mi je da idem kući ranije danas, da se odmorim, ali se plašim.

Od onog dana nigde sama nisam išla. Niall mi je dodelio vozača i čoveka iz obezbeđenja. Mom mužu to nije ni moglo da postane sumnjivo jer me jedva jednom dnevno viđa.

Njegovom ocu je bilo jako loše pa je Leo pre i posle posla išao tamo. Vozač i obezbeđenje su dolazili po mene nakon što Leo ode i vraćali me pre nego što on dođe kući.

Nije postojala šansa da me vidi sa tim ljudima jer ga jedan Niallov čovek prati tako da znamo svaki Leov korak. Niall kaže da već duže vreme to radi. Čak i da sam htela, bilo bi glupo da sada dižem frku oko toga.

A i nešto mi je to poznato. Mislim da mi je Niall već jednom to napomenuo. Međutim, mislim da nikada o tome nismo nešto razgovarali.

Uglavnom, niko me više nije napao niti mi pretio. Izgleda da ova ''pratnja'' dobro radi svoj posao. Osim što mi niko nije ni prišao, ja sam se osećala zaštićeno i sigurno.

Međutim, to nije bio slučaj dok sam sama svojim autom išla ka kući Leovih roditelja. Prvi put, odmah dan nakon napada. Tada me je strah toliko obuzeo da sam pomislila da ću dobiti napad panike ili ću pak postati paranoična s obzirom da sam se na svaki sekund okretala ne bih li uočila da me neko prati.