Azurne Noći II: Poslednji zalazak

7.deo

~Rigel pov~

Ezel je konačno zaspala čvrstim snom i nas dvoje smo se udobno smestili na kauč zbog nekog jako dobrog filma koji je pronašao na televizoru i od kog nije mogao da se odvoji. Ušuškala sam se u njegovo naručje i samo ga gledala kako sa pažnjom posmatra.

Tako mu je nedostajalo da je moj. Da me voli, da ga ljubim i sve tako u krug.

Na kratko je spustio pogled na mene, a onda se osmehnuo.

"Iste ste, tako i ono malo bulji u mene kao da sam pod mikroskopom..." nasmejao se.

"Dugo mi nisi poklonio taj prelep osmeh Mahire..." spojio nam je usne nežno, prisetila sam se kroz taj poljubac i našeg prvog... kako to nekako daleko sada deluje. Kao da je prošao čitav život od tad.

Čim se moja noga nađe u njegovim krilima, a ruke oko njegovog vrata dok su nam usne sočno spojene, on malo uspori tempo i polako osetim kako uz moje koleno šara njegov topao dlan koji ubrzo završi i na mojoj butini do koje se popeo.

Na tren se odvoji i privuče me tom šakom koja vapi, snažno miluje moju butinu i šapne: "Polako ćemo, niko nas ne juri....imamo sve vreme ovog sveta, ne želim da ovog puta pravimo greške malecno..."

Klimnula sam glavom verujući slepo u svaku reč kao da svoj um nemam. Zagrlili smo se i mazili dugo dugo skoro ceo dana. Kad se Ezel probudila poželeo je da odemo zajedno na večeru u neki restoran, a nakon toga pronađemo uličnog Deda Mraza i slikamo Ezel sa njim.

.....

"Tajo, hoćemo bombonice?" upitala je podignuvši obrvu. Nasmejao se i uzvratio istom merom zabave u glasu:

"Ne znam, hoćemo li?"

"Nećemo kasno je" presudila sam i krenula da je uzmem u svoje ruke, ali ona je samo skrenula pogled ka tati, trepnula dva-tri put i tata je već rešio da joj kupi ceo svet.

"Evo nećemo ih jesti večeras, ali ćemo ih uzeti..." spustio je pored ogromnog štanda kod kog je stajao stariji dekica koji je prodavao bombone.

"Dobro veče" rekao je pristojno dekici. Stala sam pored njega i uhvatila ga pod ruku javljajući se takođe uz osmeh. Ezel se zalepila za štand, prstom pokazivala šta sve želi, a tata je samo klimao glavom i poslušno pakovao zajedno sa nasmejani dekom.

"Mala princeza je izabrala sve što je želela?" klimnula je glavom i veselo uzela kesu koju joj čovek pruža. Jedva ju je držala koliko je u njoj svega bilo.

"Želim Vam ugodno veče..."

"Takođe!" rekli smo u isti tren i nasmešila se. Ezel je svoju kesu punu raznovrsnih bombona držala čvrsto sa obe ruke, ja sam je samo vezala da iz nje ne ispadne bilo šta i pustila je da hoda ispred nas. Videlo se da se mučila, testirala se i gegala ali neka je. Kad je tražila neka ih nosi...

"Nemoguća je" rekla sam tiho oslanjajući glavu o njegovom rame.

"Pitam se baš na koga" nasmejao se tiho zbog čega sam ga nežno bocnula u rebro prstom. Činio me posebnom ovaj osećaj, više gradom ne šetamo same, ko god nas pogleda kaže vidi kako slatka porodica.

"Mahire..." na tren makne pogled sa Ezel na mene te zadobijem njegovu pažnju na kratko.  Ali onda apogled krene da mu šta sa nje na mene i obrnuto. Stalno je pazio da se trapavo ne isklizne ili ne ode predaleko od nas...

"Jutros mi je u pekari ženica pohvalila muža i rekla da nije imala pojma da sam udata za tako finog čoveka.. kako je znala? Nismo išli zajedno nijedno jutro po hleb i kiflice...." na tren odluta jer primeti da je Ezel zanesena u nekom svom svetu, dozove je, a ona mu veselo pritrči i uhvati ga za ruku poslušno.

"Pa ja sam samo odgovarao na njena pitanja ne znam..."

"Kakva pitanja?"

"Pitala me ko sam, kad sam se doselio, gde... verovatno je povezala. A i sećaš se da sam pre neki dan išao sa Ezel po krofne, a ona reč tata ne vadi iz usta..." izgovori ponosno i uz osmeh je podigne je na svoj bok noseći je kao da je lagano perce.

"Da, tačno..." nasmejem se sebi u bradu i stegnem još jače njegovu ruku. Jednom šakom skliznem niz nju u potrazi za njegovim toplim dlanom koji je uveliko u džepu njegovog kaputa.

Tu zgrejem i svoje prste.

"A šta se ubraja pod to pohvalila muža?" 

"Pa... rekla je kako si zgodan, lep, kako Ezel liči na tebe, kako joj se uvek pristojno javiš..."

"Lep i zgodan dakle?" prevrnem očima jer znam da mu je samo to u glavi ostalo, a onda začuje Ezel i njen glasan vrisak:

"Mama, tata!!" nebo na tren obasja milion boja i milion njihovih nijansi u vatrometu koji je trajao dugu dugo i za to vreme svi su stajali i posmatrali njegov veličanstven prizor.

"Volim te" osetim nežan dodir usana na svom uhu, nakon tih reči od kojih se cela naježim cela, prebaci ruku preko mog ramena i tako laganim hodom nastavimo do stana.

Nastaviće se...