Kidnapped

2 |

Loren

Osjetila sam jaku vrtoglavicu što znači da sam se probudila.

Polako sam otvorila oči. Pogledala sam gore te vidjela dečka malo starijeg od mene kako me nosi.

Čekaj što?! Nosi me !!!

Toliko se bojim!!!

Hodao je samnom u rukama i držao me kao malu bebu.

"Nemoj ništa pokušati jer ako pokušaš opet ću te ubosti."-Rekao je gledajući ispred sebe.

Kako je uopće shvatio da sam budna?! Možda po tome što se tresem...

"Tko si ti?! Spusti me dolje!! Što hoćeš od mene?!?!"-Počela sam vikati i otimati se.

Zašto se uopće pravim hrabra kada umirem od straha? Ne znam...

"Loren, smiri se."-Oštro je naredio.

"Neću! Kako mi znaš ime!? Tko si jebeno ti?!"-Vikala sam.

"Loren!"-Povikao je. Stresla sam se, a hladan je znoj oblio moje tijelo.

Suze su mi se skupljale u očima i prijetile da izađu.

Ne smijem sada plakati !!!!

"Hoćeš li me ubiti ili nešto?"-Pitala sam tiho, više za sebe.

"Neću te ubiti, a ako budeš poslušna i ne radiš drame kao ovakvu neću te
ni tući."-Odgovorio mi je. Znači,čuo me je.

"Bojim se."-Šapnula sam.

"Mene?"-Pitao je i pogledao me.

Potvrdno sam klimnula glavom na njegovo pitanje. Pa tko se nebi bojao?!

"Ukoliko budeš ovako mirna i tiha ne moraš se bojati."-Rekao je.

"Što hoćeš od mene?"-Tiho sam pitala.

"Nećeš još dobiti odgovor na to."

"Kada idem kući?"-Pitala sam.

"Nikada."-Odgovorio mi je kratko, a one suze koji su prijetile da izađu sada su klizile mojim obrazima. 

"Gdje me vodiš?"-Pitala sam.

"U kuću u kojoj ćemo živjeti."-Rekao je. Sve okolo je bila šuma.

"Mi?"-Pitala sam..

"Da,mi. "-Odgovorio je. "Ili bi ti radije da te stavim u neki kavez kao u zatvoru i filmovima?"-Pitao je. 

"N-ne ne!"-Slučajno sam dignula glas ali se na svu sreću nije obazirao na to. "A kako se zoveš?"-Pitala sam.

"Ne prestaješ brbljati."-Rekao je.

''To je loše?"-Pitala sam.

"Katkad."-Slegao je ramenima.

"A zašto me nosiš?"-Pitala sam.

"Ono što sam ti dao ti je oduzelo noge na nekoliko sati."-Rekao je. Pokušala sam pomaknuti noge i stvarno nisam mogla.

"A kako se zoveš?"-Ponovila sam pitanje.

"Emilio."-Kratko je rekao.

"A kako znaš da sam ja Loren?"-Pitala sam.

"Ja znam baš sve o tebi."-Rekao je.

"To je jezivo."-Idalje sam tiho pričala i zbog straha i boljelo me grlo.

Slegao je ramenima nastavivši hodati.

Začulo se nešto u grmlju pa sam ja refleksno čvrsto stisnula njegovu ruku i zabila svoje duge nokte u njegovu kožu.

Kada sam shvatila što sam napravila brzo sam maknula ruku u ogromnom strahu.

"To je bio samo zec. Ovdje ima puno životinja."-Objasnio mi je.

Uh dobro je,nisam ga naljutila.

Osjetila sam nešto hladno ispod sebe. Pogledala sam i vidjela da me stavio na neki zid.

Ja se bojim. Okolo je sve šuma, a on je mene stavio na neki zid i stoji ispred mene.

"Slušaj."-Rekao je i pridobio moju pažnju. "Živjet ćeš u kući u kojoj i ja. Smijet ćeš u sve prostorije ali će vrata i prozori biti zaključani. Ako pokušaš pobijeći napravit ću ti pakao od života. Jasno?"-Imao je neki opasan ton glasa što me uplašilo.

"D-da."-Kratko sam odgovorila u strahu.

Opet me dignuo i nastavio hodati.

*****

Vote,com?