| Loren Grey | | Ivan i Emilio Martinez |
1.sezona
Ukrao ju je s razlogom kojeg ona nije znala. Trebao ju je ubiti ali su se dogodile promijene planova,zaljubio se u nju.
20.04.2018- 1st in romance
22.11.2023- 1st in romance
I tako, razmišljajući,nisam niti shvatila da uveliko plačem i jecam stišcući šake.
"Loren,otvori!!"-Čula sam kako jedan blizanac viče i udara po vratima na kojima sam bila naslonjena.
Brzo sam se digla s poda i obrisala suze. Otvorila sam vrata i zatekla ga kako me zabrinuto gleda.
"Plačeš radi šamara?"-Pitao me.
Odlučila sam lagati jer,ne mora znati što to mene muči pa sam klimnula potvrdno glavom.
Prošao je rukom kroz kosu te me zagrlio. Pokušala sam se izvući iz njegovih ruku no stisnuo me još jače.
"T-to me boli."-Šapnula sam i njegov je stisak iste sekunde popustio.
"Ti si kao neka mala beba."-Šapnuo je no nisam razumijela zašto to misli. Ali nisam ni namjeravala pitati.
"Zašto?"-Tiho sam pitala. Ili sam ipak namjeravala pitati. Moj jezik je brži od moje pameti.
"Sva si osjetljiva,mala,krhka. Kada te netko vidi sa tim tvojim licem kao da zoveš u zagrljaj. Kao neku bebu bih te mogao nositi satima,danima.. Baš si nekako bebasta,preslatka."-Govorio je raznježeno.
"Am....hvala ti Ivan.."-Zbunjeno i promuklo,tiho sam rekla.
"Ja sam Emilio."-Ispravio me.
"Nisi,Emilio nema toliko osjećaja kao ti sada."-Rekla sam odmah. Loren glupačo samo šuti!!
Nasmijao se i digao me kao bebu. Krenuo je hodati negdje samnom u rukama.
Ušao je u moju sobu.Sjeo je na moj krevet idalje me držeći kao bebu u rukama.
"Jeli ti neudobno?"-Pitao je. Nesigurno sam klimnula glavom.
Okrenuo me prema sebi i stavio u sjedeći položaj. (Slika ispod, samo što se nisu poljubili)
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Čemo si ovako dobar?"-Pitala sam.
"Ne znam, samo,doslovno si kao neka mala beba pa si me raznježila. Što bi ti radije da te udaram?"-Pitao je .
"Ne,ne!"-Nekako uspaničeno sam rekla i zagrlila ga. Ja sam njega zagrlila,ja njega... Ugh nisam to trebala učiniti.
Nasmijao se i zagrlio i on mene. Ivan je odjednom uletio u sobu no kada nas je vidjeo samo je zatvorio vrata, potpuno začuđen.
Znam kako mu je,heh, i ja sam začuđena. Zašto je tako dobar prema meni?!
Mislim,sviđa mi se to ali je čudno. No, jako jako jako jako jaaako mi se sviđa.
Oduvijek sam htjela da netko samnom postupa kao sa bebom. I eto,želja mi se na pomalo čudan način ostvarila.
"Hoće ti smetati ako ostanem spavati ovdje sa tobom?"-Pitao je.
'Kao da te briga hoće li mi smetati.' Misao mi je prošla kroz glavu.
"Loren!"-Strogo i ljuto je rekao. Fuck to sam rekla naglas!!!!
"Oprosti,oprosti! Nisam znala da sam to rekla na glas! Nemoj se ljutiti moliim te!"-Panično sam govorila.
Uzdahnuo je gledavši me."I?"-Bilo je sve što je rekao.
"Oh,to! Ne,neće mi smetati."-Rekla sam brzo i sva sam se saplela.
'Volim kada sam u tvom zagrljaju i tako me držiš. A i jebeno prelijepo mirišeš!' Misao mi je prošla kroz glavu.
"Pa,hvala ti malena. Onda ćeš biti češće u mom zagrljaju."-Rekao je.
"Faak! Moram prestati misliti da govorim u sebi a zapravo izgovarati stvari na glas. Sramotim se!"-Rekla sam uvrijeđena na samu sebe.
