Kidnapped

10|

Loren

Noć se već spustila. Ležala sam u krevetu a do mene je ležao Emilio.

Da,stvarno radimo taj glupi izazov.. Ruben je već otišao kući a Nora je spavala u Ivanovoj sobi.

Ne mogu vjerovati da me onaj lik htio dati u bijelo roblje. To je strašno!!

Dok sam razmišljala o tome nesvjesno sam se stisnula uz Emilia i stisnula mu ruku.

"Šta ti je?"-Pitao je .

"Ništa, o-oprosti."-Tiho sam rekla.

"Reci mi."-Tiho je rekao i pogledao me u oči.

"Samo se bojim."-Rekla sam .

"Čega?"-Pitao me .

"Svega. "-Odgovorila sam iskreno.

"Čega točno?"-Bio je uporan.

"Svega. Bojim se kako ću ovo izdržati. Hoću li uspjeti biti ovdje zatvorena po cijele dane. Što će se desiti samnom. Hoće li me onaj lik stvarno dati u bijelo roblje. Što će jednostavno biti samnom."-Rekla sam sve. 

"Bit će sve okej vjeruj mi."-Rekao je i zagrlio me . "Spavaj sada."-Dodao je.

Odlučila sam ga poslušati. Zaspat ću.

***

09:21 ujutro. 

Probudila sam se i protrljala oči. Rastegnula sam se i razgledala oko sebe.

Emilia nije bilo. Digla sam se i napravila sve što trebam.

"Loren!!"-Dječji glas me trgnuo iz misli.

"Hej malena."-Pozdravila sam Noru.

"Idem sa Ivanom u šetnju! Jej! Ići će i Ted!"-Bila je uzbuđena.

"Super! Uzmi cvijeće pa daj Rubenu za poklon."-Predložila sam.

"Da da da! Jej! Ćao!"-Ckiknula je i  istrčala van.

Nasmijala sam se za njom i bacila se na krevet. Ipak ću još malo odspavati.

Iiii zaspala sam!

"Loren! Loren! LOREN!!"-Emilio je povikao.

"Aaa!"-Vrisnula sam. "Š-što se dogodilo?"-Pitala sam kroz suze.

"Sanjala si jako ružno."-Rekao je.

"Moram izaći na zrak."-Rekla sam teško dišući.

"Nema šanse."-Odmah je rekao.

"Molim te, molim te!! Emilio ako treba veži me za sebe lisicama da znaš da neću pobjeći samo molim te izvedi me na zrak!!! Molim te!!!!"-Vikala sam. Histerizirala. Očajno, tužno,uplašeno.

Zapravo, najbolja riječ sa kojom bi se trenutno opisala bila bi uspaničeno.

"Ne."-Rekao je ali se ipak vidjelo da razmišlja.

"Molim te!!!"-Povikala sam skroz uspaničeno.

Iz neke police je izvadio lisice. Ozbiljno? Ima lisice?

Zavezao me za sebe i digao se.

"Ajde."-Rekao je.

*****

Otvorio je vrata i sunce je lupilo u moje oči. Zažmirila sam na trenutak dok se nisam prilagodila na svijetlost.

Šetnjom,panika je bila sve manja, a ja opuštenija.

"Rekao si da znaš sve o meni.."-Rekla sam.

"Znam."-Odgovorio je hodajući.

"Okej,onda,reci mi neke stvari koje skoro nitko ne zna o meni."-Rekla sam. Ako zna sve o meni,mora znati i to, zar ne?

"Pa,hmm.. Odakle da počnem."-Rekao je. Naravno da ne zna odakle početi kada ne zna ništa o meni.

"Hm..bila si u depresiji i rezala si se, jednom si napisala oproštajno pismo i krenula staviti šaku tableta u usta ali onda si se odjednom
predomislila..."-Wooow!! Ovo NITKO ne zna.

Kako on zna za to? Waat?

"Iznenađena?"-Nasmijao se.

"Ne, šta još znaš?"-Pitala sam.

"Još da ti toga kažem?"-Pitao je. Klimnula sam glavom.

****

Vote,com?