Kidnapped

7 |

Loren

"Ti si Emilio?"-Pitala sam.

"Yeah, jesam."-Rekao je. Nisam znala koj je koji jer su isto obučeni.

"Kako bratee? Isti su."-Rekla sam misleći na to kako ih razlikuje.

"Poznajem obojicu odkad su cucali prst i srali u gaće, lako je kada ih toliko godina poznaješ."-Rekao je Ruben.

"Baš si slikovit."-Ivan je rekao. Nasmijala sam se.

Emilio je sjeo pored mene. Ovo moram zapamtiti, Emilio sjedi pored mene a Ivan sjedi na stolici.

"Dečkiii moji pa kako ste vi?"-Ruben je pitao.

"Daj ne seri, ne zanima te to. Što ti treba?"-Pitao je Emilio.

"Pa am...mala mala uslugica."-Rekao je Ruben.

"Slušamo bro."-Ivan je bio više ljubazan.

"Možete li pričuvati Noru na nekoliko dana?"-Pitao je Ruben.

"Ne! Što ti pada na pamet?! Nema nikakve šanse!"-Emilio je povikao. Bojim ga se kada viče. Pomaknula sam se malo u stranu ali me grubo povukao do sebe. Preplašeno sam ga pogledala.

"Ne boj se."-Šapnuo je gledajući me točno u oči. Malo sam se smirila i opustila.

"Molim vas!"-Ruben je očajno povikao.

"Am...smijem li pitati tko je Nora?"-Pitala sam. Bojala sam se Emilia kada viče.

"Nora je moja mlađa sestra. Ima 5 i pol godina."-Objasnio mi je Ruben.

"I nema šanse!"-Emilio se derao.

"Zašto ne? Ajdee uzmi malenu."-Rekla sam i pogledala uzbuđeno u Emilia.

"Ta malena je derište!"-Ljuto je rekao.

"Derište zato što te je lupila."-Ruben je okrenuo očima.

"Molim te Emiliooo."-Uzbuđeno sam govorila.

"Ajde pa ako Loren želi onda će joj biti manje dosadno."-Ivan je pogledao u Emilia.

"I eto Loren će čuvati malenu i ti nećeš morati."-Ruben je molećljivo pogledao u Emilia. Sada smo svi gledali u njega i čekali njegovu odluku.

"Dosta dugo pratim Loren i znam kakva je,no ne znam koliko će ju ovo zatvoreništvo razbijesniti i ne znam 100% da Loren neće pokušati napraviti nešto malenoj."-Emilio je rekao i sva trojica su me pogledali.

"Jesi li ti normalan?!?!"-Odskočila sam od njega bijesno. "Nikada ali NIKADA nebi nekoga povrijedila! Kako to uopće možeš pomisliti?!?!"-Derala sam se glasno.

"Snizi ton."-Strogo me upozorio.

"A što ako neću?!"-Sve više sam bijesnila.

"Onda ću ti ga ja sniziti tako što ću ti isčupati jezik, jasno?!"-Zaderao se ljuto.

Pogledala sam ga očima punim suza i potrčala u sobu. Ovoga puta, u 'svoju' sobu.

Ne mogu vjerovati da to misli! Zagrlila sam jastuk i tiho plakala u njega.

Takva sam, i male me stvari pogode najjače. Ne znam koliko je prošlo ali znam da sam već bila umorna.

Pre dugo sam plakala, normalno je biti umoran. Ne želim da misli takve stvari o meni.

Netko je ušao kroz vrata ali nisam pogledala tko.

"Hej."-Začula sam djetinjasti glas kraj uha. Okrenula sam se i pogledala preslatku curicu koja me nasmiješeno gledala.

"Hej malena."-Pozdravila sam ju sa osmijehom. "A kako se ti zoveš?"-Pitala sam.

"Nora."-Odgovorila je veselo. Emilio je ipak pristao.

"A tvoj brat se zove Ruben?"-Pitala sam.

"Daa! Braco Ruben!"-Sretno je skikala. Nasmijala sam se njezinoj zaigranosti.

"Kako se ti zoveš?"-Pitala me.

"Ja sam Loren."-Nasmijala sam joj se.

"Ovo je Ted."-Pokazala mi je svog malenog medvjedića.

"Hej Ted."-Pozdravila sam igračku.

"Hoću te pitat nešto."-Promrmljala je i sramežljivo pogledala u pod.

"Pitaj."-Rekla sam nasmijano.

"A jel tebi Emilio zgodan?"-Pitala je.

******

Vote,com?