Kidnapped

36 |

Loren

"Nisi morao tako jako."-Sara je promrmljala.

"Nisam znao da ne može toliko podnijeti."-Emilio se opravdavao.

"Tko bi mogao?"-Sara je rekla.

"Ne znam,ali nisam ju htio toliko prestraviti."

"Najbolje da ju ubiješ pa kažeš da ju nisi htio ubiti."-Sara je sarkastično promrmljala.

"Gdje je Harry?"-Pitala sam tiho.

"Doručkuje sa Betany,Rubenom i Ivanom."-Odgovorio je.

"Okej."-Šapnula sam i okrenula se prema Sari. "Jesam natečena?"-Pitala sam ju s obzirom da sam jaako plakala sinoć.

"Pa...jesi."-Odgovorila je.

"A kako izgledam?"-Pitala sam.

"Kao da se jako bojiš. "-Rekla je. Klimnula sam glavom.

"Idete doručkovati?"-Pitao je Emilio.

"Da."-Klimnule smo glavama.

"Hoćeš me poljubiti?"-Pitao je.

"Nebi...."-Šapnula sam.

"Okej."-Uzdahnuo je tužno.

Ustale smo i došle do kuhinje.

"Jutro dečki i Bet."-Šapnula sam.

"Loren!"-Svi su skočili. Prvo mi je prišao Ivan i snažno me zagrlio. Onda je došao Ruben do mene i zagrlio me. Zatim je došao Harry do mene i stisnuo me čvrsto,a nakon njega je došla Betany.

"Čemu ovo grljenje?"-Nasmijala sam se i tiho pitala.

"A mene da netko zagrli? Harry? Ivan? Ruben? Bet?"-Sara se pravila tužna,a zatim se pukla smijati.

"Ma evoo."-Svi su zagrlili i nju. Koliko se oni zajebavajuu😂..

"Pa,čemu grljenje?"-Ponovo sam pitala.

"Znamo što se dogodilo i čuli smo da si imala noćne more. A i znamo Emilija i znamo da gotovo uvijek ode pre daleko."-Ruben je objasnio.

"Jao sad sam se sjetila!! Pa gdje je onaj Haski?!"-Uspaničila sam se.

"Ne brini ovdje je.Leo dođi!"-Ivan je rekao. Predivan haski je izašao iz sobe.

"Isuse prekrasan je!"-Zaskičala sam. Naravno,došla sam do njega i počela mu tepati. "Ljubavi moja. Ma vidii gaa. Ma ko je moja beba?"-Pričala sam se haskijem dok nisam začula
jedno:"Ja."-Iza sebe. Taj glas pripadao je Emiliju.

"Bio si."-Rekla sam ozbiljno i nastavila tepati psu bebastim glasom.

"Ti to meni govoriš da prekidamo?"-Ljuto je pitao i ustao sa stolice na kojoj je sjedio. Nisam odgovarala, nisam više ni pričala sa psom,samo sam ga mazila.

"Loren!"-Glasnije je rekao i došao do mene te mi okrenuo glavu da ga gledam u oči. Pokušala sam maknuti njegovu ruku sa svoje brade,no njegov  stisak je postao još jači,bolniji.

"Očito."-Grubo sam rekla i ponovno pokušala maknuti njegovu ruku,ali nisam uspjela.

"Očito što?"-Rekao je.

"Očito je da prekidamo."-Grubo sam rekla i ovoga puta uspjela maknuti njegovu ruku sa svog lica.

Nekoliko trenutaka je iznenađeno gledao u mene,no onda se pribrao.

"Zašto prekidamo?"-Pitao me.

"Nije li očito? U životu trebam dečka koji će me voljeti,brinuti se o meni, da ga se ne moram bojati. Ne trebam nekog a kim moram razmišljati što ću reći da nebi završila pretučena."-Rekla sam.

"A-ali jučer smo bili zajedno."

"To je bilo jučer. Trebao mi je tvoj zagrljaj, bilo čiji. Pa zar nisi vidio u kojem stanju sam bila?"

"Samo ćeš prekinuti samnom?"

"Ne znam što bi drugo trebala."-Rekla sam dok sam osjećala kako mi srce puca na komadiće.

*****

Vote,com?