Until I die ► z.m.

//Chapter sixty-nine- I wish you were here

 

-AMY BLACKHEART'S P.O.V.-

„H-hej, Amy je. Pitala sam se bih li mogla izaći iz kuće na kratko...“ rekla sam kad sam začula Liamov glas preko slušalice sljedećeg dana. Dobila sam veliku želju posjetiti podzemnu željeznicu gdje sam bila sa Zaynom dva puta dosad. Mislila sam da bi me to možda nekako moglo vratiti u prošlost, u vrijeme kad sam barem nakratko bila sretna. Uvijek sam voljela oživljavati sjećanja, ali samo ukoliko su ona bila dobra. A sve proživljeno sa Zaynom pored mene bilo je dobro za mene.

„Sama?“ upitao me.

„Ovaj... Da“, rekla sam i progutala knedlu u grlu.

„Jesi li sigurna da ideš sama? Ili će ti neki dotični plavušan praviti društvo?“ Srce mi je preskočilo otkucaj. Kako je poznavao Nialla? Nisam htjela da Niall ima posla s njima, nisam htjela da ga povrijede.

„Uh.. Ne, Niall ne ide sa mnom.“

„Znaš da ćemo te pratiti, tako da ti je bolje da ne lažeš.“ Čudilo me to što nisu spominjali moj jučerašnji bijeg. Jesu li uopće primjetili? Bila sam sva napeta i samo sam čekala kad će otvoriti vrata moje kuće i kazniti me. No, već je bilo 18:00 sati i ništa slično se nije dogodilo.

„Govorim istinu“, rekla sam.

„Ovako, pričekat ćeš točno petnaest minuta i onda možeš krenuti. U redu? I nemoj da bude prije, jer ću onda biti prisiljen prisjećati se što si jučer namjeravala učiniti i da si otišla bez da si se javila. Nadam se da se razumijemo.“

„Kako ste sazn—“ započela sam prestravljena činjenicom da znaju da sam si jučer pokušala oduzeti život, ali me Liam prekinuo.

„Amy, želiš li stvarno znati? Onda bismo skrenuli na tu temu i ja bih se morao prisjetiti kako si neposlušna bila, a onda bih ti bio prisiljen dati kaznu. U slučaju da to želiš, nastavi pitanje“, zaprijetio mi je i zadrhtala sam.

„N-ne.“

„Bravo. I, samo da ti još kažem, večeras odlazimo u klub. Ovaj put ćeš pratiti naša pravila. I zapamti jedno: možda nam se možeš sakrivati na neko vrijeme, ali ne možeš nam pobjeći. Mislim da si to iskusila i sa Zaynom, ali i sama. Bolje bi ti bilo da ti je sve jasno“, rekao je i srce mi se spustilo u pete.

„Sve je jasno“, odgovorila sam.

„Odlično. Petnaest minuta, zapamti“, rekao je prije nego je poklopio. Prošla sam prstima kroz kosu i uzdahnula. Bacila sam pogled na mobitel. Bilo je 18:02 h. Petnaest minuta, huh. Sjela sam na kauč u dnevnome boravku i otišla u messenger.

Poslala sam Niallu poruku: „Ni, imam problem. Čuvari su nekako saznali da sam se pokušala ubiti i nemam blagog pojma kako. Problem je u tome što me večeras opet vode u klub i sad više nemam nikakvih trikova u rukavu. Valjda ću morati trpjeti. Ne znam ni zašto ti ovo pišem, znam da nema rješenja, ali znaš da sam ti uvijek govorila svoje probleme. Dopustili su mi da izađem iz kuće. Voljela bih da se možemo naći, ali ne želim te izlagati opasnosti. A i Čuvari su već provjeravali idem li sama. Čak su me pitali idem li u društvu 'dotičnog plavušana'. Ugh, pametniji su nego sam mislila:(“ Poruka od Nialla stigla je minutu kasnije. Nisam očekivala da će još odgovoriti, ali sam bila sretna da je.

Pisalo je: „Što se tiče toga da znaju za tvoj pokušaj samoubojstva... Pa, ja sam im rekao. Odnio sam te jučer kući, ali si zaspala pa se ne sjećaš ničega. Pospremio sam te u krevet, a onda su oni došli bijesni i htjeli su te kazniti jer si pobjegla, a onda sam im ja rekao da si se pokušala ubiti kako bih ih nekako 'smekšao'. Nije uspjelo baš puno, ali malo je. Uglavnom, nagovorio sam ih da te jučer poštede odlaska u klub, ali rekli su mi da ideš danas. Ali ne brini. Nećeš spavati s nikakvim nepoznatim muškarcem jer ja imam plan. Pisat ću ti kasnije. Za sad se samo opusti, ok?“ Srce mi je ubrzalo otkucaje. Plan? Još jedan plan u blizini Čuvara? K vragu. Trebao mi je nekakav plan, ali već sam bila umorna toga da kad god smislim nešto, oni to ili prokuže, ili ne potraje dugo. Ipak, iako su moje misli bile negativne, nisam htjela Niallu napisati ništa od njih jer još nisam čula njegov plan.