Until I die ► z.m.

//Chapter seventy-six- The way to the world of fallen angels

sa strane je link trailera za UID, ali ovaj niste još vidjeli i bome je poseban. napravila ga je Lora, na Wattpadu bolje znana kao lorajekraljica. ovaj trailer je lud i urnebesan i sve to, pa ćete se (nadam se) ismijati kao i ja. :)

________________________________

-Zayn Malik's POV-

Kad se pred nama ukazala šuma Everlessa, Niall je nemarno parkirao autombil na starome parkiralištu te smo odmah izletjeli iz njega. Zapitao sam se kako to da nitko osim nas, palih anđela, ne zna za selo koje se nalazi u ljudskome dijelu svijeta. Očito je da je mnogo osoba ovdje prije živjelo, sudeći po ostatcima nekadašnjeg sela, pa kako to da sada više nema nikoga? Što se dogodilo? Kakva je tajnovita povijest ovoga sela?

„Huh, već sam i zaboravio da smo Amyin motor ostavili ovdje“, svojom rečenicom me Niall prekinuo iz razmišljanja o Everlessu.

„Amyin motor?“ upitao sam ga kad mi je pogled zaista pao na njezin motor parkiran tik ispred ulaza u šumu.

„Da. Ostavili smo ga ovdje kad sam ju pronašao u—“ započeo je, no odjednom je naglo zastao.

„U...?“ Očekivao sam odgovor. Skrenuo je pogled s mene te je gotovo neprimjetno zagrizao usnicu. Što mi to ne želi reći?

„Ma... Nebitno“, rekao je.

„Očito mi nešto prešućuješ, Niall“, rekao sam dok smo se polako kretali prema šumi.

„Rekao sam da nije važno. Nećemo sada o tome. Amy i njen pronalazak su za sada najbitniji, zar ne?“ Pusti to sad – rekao sam samome sebi te sam uzdahnuo.

„Da.“ Lišće je počelo šuškati pod našim stopalima kad smo ušli u šumu. Tko zna što nas čeka duboko unutar šume. Što ako su agenti Therese Meredith unutra i što ako imaju Amy? Ne možemo tek tako naletjeti na njih. Trebali bismo imati nekakvo oružje ili nešto čime bismo se mogli obraniti u slučaju da nas tamo unutra nešto zloćudno čeka. Povukao sam Nialla, koji je bio dva koraka ispred mene, za majicu. Stao je, okrenuo se prema meni i upitno me pogledao.

„Što ako su oni, agenti, još uvijek ovdje s Amy? Trebali bismo biti spremni na nešto neočekivano, a, pogledaj nas. Samo hodamo bez ičega čime bismo se mogli zaštititi u slučaju nužde. Laka smo meta“, rekao sam.

„Zapravo sam ja mislio na istu stvar. Što ćemo? Imaš li kakvu ideju?“ upitao me i mislim da je ovo bio jedan i jedini put da smo se otvoreno složili oko nečega. Dobro, osim što smo se složili da krećemo u potragu za Amy i što bismo se očito obojica usudili poginuti za nju. Možda on ipak i nije tako loš tip.

„Da uzmemo nešto iz tvojega auta?“ predložilo sam. Niall se zamislio i nekoliko sekundi je šutio, a zatim je odmahnuo glavom.

„Ne. Mislim da nam zaista ništa u mome autu ne može biti od koristi.“

„Jesi li siguran da kojim slučajem u prtljažniku nemaš motornu pilu, lopatu ili nešto slično?“ našalio sam se. Obojica smo se iskreno nasmijali.

„Žali, stari“, rekao je odmahujući glavom. „Ali stvarno, što bi nam moglo poslužiti? Okruženi smo granjem i drvećem.“ Zamislio sam se.

„Onda će nam to i poslužiti.“ Sinula mi je ideja. Uzeo sam zalet te sam se anđeoskom brzinom popeo do vrha jednog stabla.

„Što ćeš—“

„Odmakni se. Srušit ću nam dvije dobre grane.“ Odmaknuo se od stabla otprilike pedesetak metara. Stao sam na najdeblju granu te sam, pridržavajući se za nju, počeo njihati nešto manju, ali i dalje debelu granu.