NEDODIRLJIV

1. Poglavlje

Za sve one koji prvi put čitaju neka bace pogled na Uvod pre nastavka! Ovo je četvrti deo serijala pa bi bilo poželjno da ste upoznate već u prethodne tri knjige kako bi ste uvidele povezanosti sa ostalim akterima i situacijama koje se mogu ponovit (naglasiti).

Vreme je da krenemo sa ovom pričom! Uživajte!❤️❤️❤️

_____

Veljko

U životu nisam doživeo nikakva magijska priviđenja ili doživljaj već viđenog kako bi baba vange rekle. Dovoljno sam iskusan da mogu pročitati stvari u datom momentu, ma koliko one loše izgledale. Iskreno, dok sam bio mlađi, voleo sam što više usranija stanja jer sam bio taj koji popravlja stvari. Otac me je proglasio svojim princem čim sam prvi put ubio čoveka i naglasio da sam prevazišao sva njegova nagađanja jer sam umeo iz bilo koje situacije da se izvadim. Fiksirao bih pokidane niti da bi ih ponovo pokidao na pravi način, i to sam dobro radio jer sam znao ponovo da sastavim. Tako i sa ljudima. Znao sam dobro gledati ljudima u oči i spoznati abecedu njihove ličnosti. Majka mi je rekla da sam od malena imao fotografsko pamćenje koje mi je omogućavalo da ne pipnem knjigu, a da znam svaku lekciju napamet. Što na kraju nije loša stvar. Sem u ovom trenutku jer je taj "dar" nestao.

Nešto u meni je govorilo da negde izvan sebe poznajem onu crvenokosu. One oči boje viskija, sem naznačene frustracije, na kratko su imale iskricu iznenađenja kada sam joj ulovio pogled. Odmah je sakrila svoj pogled kao da nije želela da je gledam. Ironija cele te situacije je ta da sam ja bio taknut i željan da je opserviram kao da je dijamant. Ono telo koje je sakrila suknjom i majicom, mogao sam osetiti pod prstima i znao sam da je jebeno pakleno zgodna. Imam utisak da mi ruke gore od samog sećanja. Ipak, bilo mi je i žao jer je Bocko uništio sve namirnice koje je kupila. Želeo sam da joj nadoknadim štetu i platim za sve. Usput je odvedem do kuće i pitam da li bi želela možda da ide na večeru sa mnom. Možda sam trenutni pastuv koji jedva čeka da kresne žensku, ali zatvor nije uspeo da izbriše iz mene manire koje je majka usadila dok sam bilo klinac.

Ipak, mala je pobegla bez traga, a ja sam ostao sa nemirnim stomakom i probuđenom znatiželjom. Ipak, pički ima gde hoćeš. Možda je ovaj za malo udes bio samo podsećaj da treba nešto da kresnem.

Potreba je tu, ali želja za nečim višim poguruje sve ostalo dok čekam da Bocko uveze auto u Rossijevo dvorište. Nije pustio ni glasa kada smo se vratili u auto i nastavili put. Zna me odlično da mi se ne izvinjava. Sranja se dešavaju, a njemu dugujem mnogo.

Zvuk zatvaranja elektronske kapije dopre iza mene kada izađem iz auta sa Bockom za petama. Glasan vrisak ispuni dvorište. Maleni, brzi koraci zaklepeću zbog čega se nasmejem. Ispravim se gurajući ruku u džep dok čekam nalet koji mi je pet godina nedostajao.

Vrata se otvore i najlepša žena na svetu se pojavi. Ruke me obgrle, a ja pustim sebe da osećam. Da dišem i udišem. Znam da to ne bih trebao raditi, ali mane izviru na površinu kada sam ispred nje. Sve slabosti se sakupe u usamljenom srcu dok je polako obgrljujem rukama. Delikatne ruke me uhvate za lice gledajući me sa suzama u očima dok joj se smešim kao najveća budala na svetu.

"Oprosti mi! Molim te, oprosti mi", prošaputa sa čistim pokajanjem u očima. Srce mi se steže kada gledam koliko je i dalje muči ono što se desilo. Kutkom oka ugledam čoveka koji se pobrinuo za sve kako staje ispred nas sa uspavanom devojčicom u rukama. Oči su mu zalepljene na nama, ali znam da neće da reaguje. Zna da ono što vidi je sve samo ne ono što je moglo biti. On misli da mi duguje dok ja mogu samo da mu zavidim jer je pobedio.

"Pusti to, Anja. Bilo pa prošlo. Važno je da smo sada tu", kažem iskreno jer to i mislim. Za ovu ženu bih život dao. Važno je da je srećna i dobro. Neko dobije priliku da upozna ljubav dok je drugi uspe zadržati. Mom srcu je dodeljen prvi slučaj.