NEDODIRLJIV

11. Poglavlje

Jelena

Kao po običaju, miris sveže kafe me je probudio. Nekoliko dana sam već u Obradovićevoj kući, a rutina se nijednom nije promenila. Sem jedne stvari.

Otvorim oči i ugledam kako krupne šake spuštaju plato na stočić.

Od one večeri Obradović se povukao, ali je pokazao sebe u novom ruhu. Nisam znala kako da raspravim osećaje koji su nastali prethodnih dana jer oni koji su se formirali nakon njih su me zbunjivali. Zato sam zajedno sa njegovim ponašanjem navukla dupli nevidljivi sloj kože. Što je sigurno, sigurno je.

Više mi nije prilazio za seksualne usluge. Nije me nijednom taknuo iako sam mogla videti koliku strast prema meni nosi na svojim plećima.

Niti je tražio da mu plešem. Ta tema kao da je nestala. Umesto toga, zamenio je Bocka i njegove usluge.

Nisam mogla mrdnuti od njegovog pogleda i to me je počelo živcirati. Telefon nisam pipnula i znam da se oni ludaci pitaju šta se dešava. Kako sam im mogla reći kada ni sama nisam znala.

Mogla sam osetiti njegov pogled na sebi dok sam perifernim vidom uhvatila kako se njegova krupna figura spušta na fotelju. Znala sam da zna da sam budna pa se nisam trudila da glumim jer njemu ništa nije moglo promaći. Kao ni svaki detalj mog napada.

Rekla sam mu istinu sa malim pokrivanjem. Nisam smela dozvoliti da se primakne pravoj istini jer bi shvatio o kome se radi i još jednom bi umrsio svoje prste u moj život. Ipak, bila sam zahvalna nekom svetom čudu što se taj nesrećan slučaj desio.

Da nije bilo to što jeste, Obradović bi me prepoznao. Ono što je ostalo od mene, te večeri, spasilo me je dosijea koji je nepogaživ. Ona devojka koju on poznaje kao dete više ne postoji. Ta osoba je nestala onog dana kada je silovana na svojoj dužnosti.

Samo malo tragova je ostalo od nje, ali samo čisto srce može prepoznati tu staru devojku, i to samo ona osoba koja me je volela najviše. Mada njih nema više. Kao ni mene.

Uspravim se uz uzglavlje kreveta povlačeći posteljinu uz moje golo telo. Od večeri kada je video moje ožiljke, tražio je da budem gola u krevetu iako me one ruke nisu taknule. Znala sam da je spavao pokraj mene iako nisam uhvatila trenutak njegovog dolaska i odlaska iz kreveta. Osetila sam po kvalitetnoj noti njegovog parfema koji mi je sada usađen duboko u venama, a i posteljini.

Znala sam toliko o njemu, ali nisam znala da je stvaran u svojoj jednoj istini. Za ostale nisam bila sigurna. Bila sam istrenirana da sumnjam u sve i ispitam svaku stvar deset puta. Ipak, jedno je bilo tačno.

Mogao je biti džentlmen kada je hteo kao i zver kada je ko zaslužio.

Ne znam šta sam to doprinela da ove dane uhvati taj lik džentlmena. Tražio je moje društvo i postupio po svakom pravilu čoveka koji ima usađene manire. Jutro nakon saznanja o silovanju po prvi put je tražio da mu se pridružim u biblioteci. Sledećeg dana mi je pokazao donji sprat i dok sam ja sakupljala vilicu od broja soba, on je lagano objašnjavao o strukturi ove zgrade i njenoj nameni. Drugi sprat je bio opremljen za gostinjski deo i svaka soba je bila opremljena kao apartman. Vila je imala dosta prostora, tako da je imala ukupno osam soba na tom spratu. Rekao mi je da se njegova kancelarija nalazi na prvom spratu gde su i kuhinja, konferencijska sala, teretana i bazen. Iako ih nisam videla, mogla sam samo zamisliti kako izgledaju. Nikom nije dozvoljeno da šeta vilom bez dozvole. Svuda su šetali njegovi ljudi sa puškama i nadzirali svaki pokret.

Posle šetnje bi me vratio u sobu i rekao da odmorim. Kao da sam trudnica, tako se odnosio i nijednom nije tražio uslugu za njegovo dobro raspoloženje. Sem novih detalja o mom napadaču. Svakog dana je bilo tako. A ja sam ponavljala priču od reči do reči. Ipak, njegov pogled govorio je da zna da krijem ostatak.