NEDODIRLJIV

12. POGLAVLJE

Veljko 

Vila je bila spremna za party. Bocko mi je rekao da je prošlo sve kao što je dogovoreno i da su gosti već stigli. Svaki živac mi je trzao dok sam gledao kako obezbeđenje naređuje paparacima da se ne približavaju dozvoljenoj liniji. Pred njima je ograđena užad, ali ih to ne sprečava da fotografišu i postavljaju pitanja nemim čuvarima. 

Obezbeđenje mi napravi prostora da uvezem auto u dvorište. Čim se kapija ponovo zatvori, mogu da odahnem. Otkako mi je Teodosije rekao da proverim svoje ljude, nisam imao mira. Pogotovu danas. Čitava gungula ljudi će se skupiti u vilu. Sve do jednog neprijatelja koji mi žele samo jedno. Smrt. I sa tim da pokušaju da uđu u redove mojih ljudi.

Imam poverenje u zaposlene, ali jedinoj osobi kojoj verujem više od svih je Bocko.

Parkiram auto u garažu i izađem gledajući u sat. Noć je uveliko pala, vila blista, ali ujedno i bazdi zbog šljama koji se dovukao večeras. 

Uđem u hol i osetim kako mi se koža ježi, a bes razbuktava u venama. Vrlo dobro znam ove ljude koji razgledaju svaki deo koji je pred njima. Tu su i nekoliko poznatih ličnosti koje su došle kao poslovna pratnja. Jasno je da, ako stavite crveni tepih i pozovete novinare, svaka bagra će dotrčali da se prošeta. 

Kada god vidite skupocenog mafijozu, on sa sobom neće povesti suprugu, već prostitutku. Dok ovi iz vlade još uvek nivelišu taj ugled dovodeći svoje izabranice. Čisto radi ugleda. 

Sa druge strane su narko dileri koji očito nešto klepaju sa naftašima i bankarima, ali sve pod izgovorom da sam ja ta tema. Tema koja vidi svaku mrlju ispod svih skupocenih odela i cigareta. Svaka pojedina poput otrovne grane korova.

Pozdravim se sa svima gutajući želju da svakom ponaosob presečem nožem pod grlo. Krećući se u tom lavirintu ljudi, uspem da odem do sobe gde se sve vidi. Dvojica mojih ljudi stoje ispred vrata na kojima piše Obezbeđenje i bez reči mi ih otvore.

Nasuprot stražnjem zidu dva momka u crnim polo majicama posmatraju nekoliko desetina sigurnosnih monitora dok pola tuceta ostalih obučenih u crne farmerke, crnim bodi bluzama i crnim jaknama koračaju po teritoriji i razgovaraju u prigušenim tonovima. Kad se na jednom od monitora pojavi jedan od bezbednjaka, mogu videti kako mu se, dok se naginje napred kako bi nešto proverio u kuhinji, ocrta pištolj u futroli ispod ramena. 

Svi su čistokrvni, vrlo profinjeni i profesionalni sa jednim zadatkom na umu. Niko nije mogao da mi priđe bez da ja to dozvolim. Priđem jednom zahtevajući izveštaj pa posle nekoliko minuta izađem iz prostorije. Ugledam Bocka kako mi sa ugla pokazuje da pogledam iza sebe. 

Foaje je detaljno i elegantno uređen. Postoji pozornica prema udaljenom zidu s dugom pistom koja se pruža do sredine sobe. U jednom kutu sobe svira gudački kvartet, a meko zujanje prigušenih razgovora visi debelo nad sobom poput oblaka. Nastavljajući dalje, skeniram gomilu i vidim više poznatih ličnosti kako se mešaju sa ljudima koje ne prepoznajem. Mlada žena koja nosi pladanj napunjen čašama šampanjca zaustavi se preda mnom nudeći mi piće. Gledajući u plutajuću tečnost, osetim kako me toplota obavije kao kada shvatite da vas neko posmatra. „Ne, hvala“, kažem nadglasavajući zavijajuće glasove iza sebe.

Sve govori da nešto fali, a moje telo konačno odahne kada se uputim prema stepenicama i pođem ka njoj. 

Ne znam šta se u meni događa dok grabim put pred sobom, ali kada se nađem ispred vrata moje sobe, osećam kako me nervoza jede kao da mi preti drama, a neugodnost obuhvati kao onda kada sam bio klinac. Samo je jedna osoba znala, čak i tada, da me napravi da se osećam kao nervozna vreća nesigurnog i nemoćnog dečka.

Šta je sa tobom, Obradoviću? To je samo jedna obična … pička. Nisi nevini klinac, već čovek od kojeg svi strahuju.

To je ono što me je trenutno najviše zanimalo – da steknem i podvučem moć koja je još uvek u meni. Jer bez toga ti nisi ništa. A u ovom gradu nisam imao problema da nateram ljude da se poklone mojoj volji. Učen da vodim gvozdenom pesnicom, a ono što je moj otac radio nije bilo legalno, a ni pravedno, ali opet onoliko novca kojim je raspolagao, nije dobio sledeći pravila.