NEDODIRLJIV

10. Poglavlje

Veljko

Sedeo sam za stolom ruku postavljenih na prekrštenom kolenu gledajući svoje “podšefove” koje sam zadobio Očevom ulogom. Nekada ih je bilo četvorica, ali Otac je skinuo sa njegove ruke Arsića. Na početku mu je on bio savetnik, ali je sazreo kao gladna duša koja je učinila sve da dođe do pozicije podšefa.

Ispred mene sedeli su naslednici Kostića, Brzakovića i Obrenovića. Radomir, Velizar i Obren bili su desna ruka mom Ocu i jedni od najboljih vojnika koje je imao ispod sebe. Kada su njega ubili, oni su podržali moju ruku, ali su posle par godina stradali od sicilijanske mafije. Na njihovo mesto su sada njihovi sinovi. Kosta (Kole), Vuk (Brzi) i Strahinja (Ljudožder).

Kada je Otac bio na vlasti, mafija je postala apsolutni gospodar Srbije u 19. veku. Ekonomska zaostalost je svakako jedan od uzroka olakog nastanka naše loze jer je otac bio jedan od vojnika italijanske mafije i zahvaljujući jednom od bossova osnovao lanac u Srbiji sedamdesetih godina. Zahvaljujući tome, njegova vladavina traje i današnjih dana. Nemogućnost legalne zarade novca, nepoštovanje vlasti i njenih zakona, zahvaljujući ratovima u zemlji i oko nje, doveli su do toga da mafija postane dominantna figura u zemlji. Postajemo jedan od eksploatatora naroda na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujući albanskoj mafiji sa Kosova, to uzima veći mah, a otac zadobija veće neprijatelje.

Nijedan njegov vojnik nije izdao njegovu ruku sem Arsića. On je bio jedan od inicijatora da se Otac skine sa vlasti. Predao ga je albanskoj mafiji kao da je parče papira, ali se nije nadao da ću ja preživeti i umeti da se nosim sa svojom sudbinom.

Mafija i dan danas uzima dvostruki porez: jedan za državnu kasu, a drugi za sebe, ucenjujući kao prevashodno oružje za reket. Oni koji su odbili zaštitu mafije prolazili su sa visokim materijalnim posledicama, a platiše imaju razne benificije.

Što se tiče organizacione strukture mafije i njene ekskluzivnosti po pitanju prijema članstva, Otac nije postavljao striktna pravila. Član mafije je mogao da postane i neki hrabri pojedinac, a ne samo član porodice pod uslovom da nikad ne oda tajnu (što je najčešće i uspevalo zbog straha za sopstveni život).

Oni koji su bili članovi bili su neka vrsta vojnika koji su radili za Očevu ruku. Sa tim da su posle toga bili dobro istrenirani i pripremljeni putem obuka koje su od njih stvarali nesalomivu masu. Bili su jasno vidljivi u narodu. Zlatni lanac oko vrata bio je jedinstveni dokaz kome su pripadali.

Od devedeset prve do dvehiljadite godine izvršena su velika smaknuća Očevih ljudi. Svi su stvarali veze sa nemačkom, austrijskom i italijanskom mafijom, ali te iste organizovane grupe nisu želele da staju u kolovrat smrti kako ne bi došlo do opšteg rasula. Smatrali su ih nevažnim pojedincima iako je to Oca koštalo dobrih ljudi i porodica.

Kada sam ja došao na vlast, nisam mario za njih. Gledao sam da sačuvam njihove porodice od propasti. Učinio sam sve suprotno od onoga za šta se Otac zalagao, a ipak nisam ništa izgubio.

Bio sam šef nad svima imajući uz sebe tu trojicu podšefova koji mi nisu bili porodica. Nisam imao savetnika kako je nalagalo. Nisam verovao nikom pa sam sam vladao čeličnom šakom. Manje organizacije na čijim mestima su bili kapetani gledali su kako da mi se što više nabiju u zadnjicu. Vojnici (tzv. sitni mafijaši, ulične bande) nisu imali pravo glasa pa su se držali svojih zadataka.  Otac je držao unutrašnju disciplinu, prevlast, nemoralno ponašanje i sutovar vlade. Ono što sam ja učinio je da se disciplina izoštri, zabranio nemoralno ponašanje prema ženama, zabranio preljub sa ženom drugog člana organizacije pod pretnjom smrću i odrešio obavezu vlasti. Od tada naša vlada ne sarađuje javno sa mafijom iako od njenog džepa zavisi.  Postoji saglasnost da će se nakon pranja novca on završiti u fondovima političkih stranki sve pod uslovom da moji ljudi budu ukorenjeni unutar iste.