NEDODIRLJIV

9. Poglavlje

Jelena

"Ugh", promrmljah začuvši da se vrata otvaraju. Miris vruće kafe dopreo je do mene zbog čega su moje oči poletele da se otvore, ali jaka svetlost me je zaslepela istog momenta. Rukama se uhvatih za lice krijući se od te avetinje što se zove sunce. "Zašto sam ostavila podignute roletne?" promrmljah škiljeći i odustajući u momentu. Čekaj malo da dođem k sebi pa ću sve ispočetka. Znam da ću zakasniti ako se ne dozovem pameti. Uz nekoliko stenjanja okrenem se na leđa i, zahvalno što sam uspela, krenem da se ispetljam iz čaršava, ali ne naiđem ni na šta. Dobro je, bar neću kao po običaju da padam sa kreveta.

Sklonim polako ruku sa lica i trepnem nekoliko puta upijajući još jedno jutro. Za divno čudo, sve je uređeno. Samo ta prokleta roletna nije spuštena. Uh. Nešto me žacne u uglu oka i shvatim da nisam skinula sočiva.

Jednom rukom polako otvorim oko dok ga prstima druge ruke polagano uhvatim. Trepnem i tek tada vidim da sam šiznula. Pa ja nisam u svojoj sobi! Držeći tako sočivo u ruci, sećanja me tresnu kao pijanicu marmurluk.

"U pičku materinu..."

Spustim pogled ka dole i škiljeći kroz to jedno oko, ugledam prste na svom telu. "Šta mi je to majmun uradio?" zabrundam ustajući iz kreveta. Slobodnom rukom nađem i uzmem torbicu i odjurim u kupatilo. Vadeći kutijicu za sočiva, skinem i drugo pa ih stavim unutra. Pljusnem vodu na lice i vratim se korak unazad. Masnice krupnih prstiju su oslikani na mom vratu, grudima, stomaku i butinama. Svuda su njegovi prsti.

"Jebi se, Obradoviću!" vrisnem dok me sopstveni glas zagluši. Hvatajući se za glavu, sednem na WC šolju i na neke jade pustim mozak da vrati film unazad. Borba rečima, moj pristanak, sex. Ponovo sex. Mnogo sexa. Uh!

Dopustila sam mu da me dodiruje. Dopustila sam sebi da spavam sa neprijateljem. Mogu da nabrojim na ruci koliko muškaraca je uspelo da me zadovolji. Obradović je to učinio nebrojeno puta iako nisam želela, ali mi je dao. Kao da je želeo da me kazni njima. Ili dokaže, ovoj drugoj ja, da je dobar u krevetu.

Zašto sam to uradila? Zašto? Posle svih ovih godina mržnje i prezire, dala sam svoje telo muškarcu koji je uništio celu moju porodicu. Ceo moj život. Zbog toga sam željna svoje osvete. Ona me je održala svih ovih godina. Zbog toga sam tu.

Pa zato si i dozvolila da daš svoje telo, pomislih. Osveta košta i ima svoje uzroke. Jedan od tih mora izvršiti naplatu. Ne bi bio prvi puta da sam imala ovakav zadatak. Na još jednom zadatku su moje telo iskoristili. Samo onda nisam uživala kao sinoć. Tada sam krvarila. Sada nije bio takav slučaj.

Pređem rukama po svom telu opipavajući osušene tragove znoja i seksa. Neki čudan osećaj mi pređe donjim stomakom koji nisam mogla da razumem. Mrzela sam sebe zbog svoje slabosti.

Ipak, nisam pomišljala na to kada sam gledala u njegovo telo. Bio je pravo oličenje muškarca iako je imao milion ožiljaka na sebi. Najgori su bili oni od lanaca koji kao da su poput užarenog mesta na mesu. Kako god, to nije umanjilo masivnost i snagu njegovog tela. I ne zaboravi: najlepšeg kurca koji si videla, a videla si ih podosta.

Odem do tuša da se istuširam i skinem sve dokaze od sinoć. Bilo mi je potrebno da zaboravim šta se dogodilo.

Nisam spavala sam Obradovićem.

Nisam svršila.

Nisam imala mnogobrojne orgazme.

Nisam ga dva puta nazvala imenom.

"U kurac! Budalo! Budalo!" vrisnem udarajući glavom u pločice dok me hladna voda oblijeva. Stisnem nokte u pesnicu stiskajući jako sa željom da udarim sebe pravo u lobanju.