🔞BIG BOSS🔞✔

🔞POGLAVLJE 2.🔞

Jutro je. Još uvijek ne vjerujem što sam proživjela jučer.  Ali protiv toga ne mogu znam da sam osuđena da obavim taj posao i da se što prije svega riješim. Digla sam se iz kreveta i odmah sam se obukla. Odabrala sam nešto jednostavno. Nisam željela da ga izazivam na bilo koji način. Obukla sam tamno plave taice, bijelu majicu i jaknu. Svezala sam niski rep. Jednostavno al opet kao i asistentica. Uskoro sam čula trubu automobila ispred kuće.

Izašla sam i odvezli su me do njegove kuće. Dali su mi kljuć. Ja sam ušla unutra. Sve je bilo profinjeno sređeno sve je odisalo posebnim sjajem. Kuhinja je bila ogromna. Trebalo mi je petnaest minuta da se snađem. A onda sam uzela nekoliko stvari iz hladnjaka i  napravila sam dva sendviča. Čula sam kako on ulazi u kuću, no nije došao u kuhinju nego je odmah otišao u kupaonu. Čula sam kako pali tuš. Uzela sam neki sok od naranđe i nasula sam mu u čašu. A onda sam sjela i čekala da on dođe.

Nije dugo prošlo a on se je spustio u kuhinju. Kada me je vidio da sjedim stao je i nekoliko me je trenutaka pronatrao. Moram biti iskrena i ja sam njega promatrala bar zbog onoga u kojem je se izdanju pojavio ispred mene. Bio je odjeven u dolnji dio crne trenirke a gore je na gola prsa ima samo neku trenirku/vestu. Moram priznati omeo je sve moje misli.

-Vaš doručak je spreman.-rekla sam sam kad sam se napokon malo pribrala. Pokazala sam mu na tacnu na kojoj se nalazio tnjur s dva sendviča i čašom soka.-Molim?-pogledao me je. Nije mi jasno što mu nije jasno.-Kako misliš doručak? Jesi ti svjesna šta je doručak?- upitao me je. -Pa napravila sam...-krenula sam govoriti a on je u tome trenu doslovno sve samo pogurao u kantu za smeće. -Šta radite?!- zaderala sam se.-Oprosti, zar ti povisuješ ton?-pogledao me je.

-Pa niste uredu napravila sam vam doručak. Probudila sam se u 5 u jutro.- krenula sam se bunit. A on je ponovno napravio ono što je i prvi put napravio. U sekundi je je zakoračio do mene.-Šššš....nemoj se žalit. Samo radi svoj posao kako spada.-rekao je a ja nisam mogla odvojiti pogled od njegovog tijela. Naravno da je on to primjetio i zbog toga se i osmjehnuo.-A sad ću ti pokazati kak se priprema doručak.- rekao je i počeo je vaditi neko povrče iz hladnjaka. Bio je tako snalažljiv u kuhinji.

Sve je to izvodio sa nekom spretnošču. I izgledao je talo sexy dok je to radio. Budimo iskreni kome ne bi polugoli zgodni muškarac bio sexy. Samo zamislite svoga idealnog muškarca kako pravi doručak. - Oprosti al ne plačam te da samo stojiš.- kaže a ja se trznem i priđem mu pomoći. Taman sam uhvatila za vrući dio jedne tave i spadne mi toćno između naši nogu. -Auu...- trznem ruku prema sebi i počnem  je treskati u zraku kako bi me prestalo peći.-Hej , hej...smiri se i stavi pod vodu.- odmah me je privukao vodi. Oko moga tijela je se nagnuo nad sudoper i tako me zarobio između kuhinje i njega.

-Oprostite, bilo je vrelo....- pokušavala sam smireno govoriti.-Da i mene tako primiš i na mene bi se trenutno opržila..-rekao je to izdišući. Bilo mi je neugodno.-Boli li još?-upita me kad vidi da mi je postalo neugodno.-Zašto ovo radite?- upitam ga. -Šta?- nije kao znao.-Pa radite sve tako neugodnim.,-kažem.-Kao prvo želim da mi govoriš ti. Nisam baš toliko stariji od tebe, možda 9 ili 10 godina. A i radim samo ono što mi paše.- kaže. - Ali meni je zbog toga neugodno. Zašto to radite?- ponovno ga upitam. A on me mrko pogleda.-Zašto to radiŠ?- rekao je naglašavajući.

-Moli te onda me pusti da idem. Ja ne želim raditi za tebe, dok je  ovo nešto između nas.-kažem odgurujući ga od sebe. Onoga trena kada sam položila svoje dlanove na njegova prsa kako bi ga odgurnula, on se sam odgurno kao opečen. Tijelom su mi prošli trnci. Koža mu je bila tako mekana. - Šta ovo?- upita me. -Pa ova neka privlačnost....- da rekla sam to. Ni sama ne znam odakle mi hrabrosti da to kažem.-NE....ne obećo sam si da te neću gledati na taj način dok ne navršiš 18.- govorio je hodajući prema hodniku.

-Ali zašto sada bježiš....prvo me natjeraš da nešro tako izjavim a sada bježiš....-govorila sam za njim dok je koračao prema svojoj sobi.-Antoni!'- zaderem se a on stane. -Kako to jeb*no zvući kad kažeš na glas. Kako u tome trenu volim svoje ime.-kaže okrećući se  prema meni. I sama sam shvatila kako lijepo zvući njegovo ime. Stajao je na nekoliko meta od mene. A onda je kao luđak krenuo prema meni. Došao je do mene primio me oko struka i podigao me je uza zid, kako bi naše glave bile na istoj visi. I samo je prislonio svoje čelo na moje. Zatvorio je oči.

-Nisam znao da će biti ovako teško. Ali moram, moram. Kako si samo došla tako rano. Zašto se nisi pojavila tek za nekoliko mjeseci.-govorio je kao da je lagano bjesnio. A onda me je pustio.-Idem se spremiti za posao. A onda ćemo se zaputiti u firmu, prije nego što napravim nešto zbog čega ću požaliti...- kaže i ode u svoju sobu. Prvo sam ostala u šoku. Kako se sve ovo sad dogodilo? Nije mi jasno. Jesmo li mi upravo jedno drugome rekli kako se sviđamo jedno drugome. Sačekala sam ga u boravku dok nije obukao odjelo. Ni u autu, na putu do firme nismo razgovarali.

Jedva sam čekala da stignemo tamo kako bi se srela s Kristinom da joj ispričam sve što se upravo dogodilo i da mi pomogne na neki način jer ovo što se počelo događati ne bi smjelo jer nije normalno. Ali ipak sam shvatila po onome što sam upravo ugleda ispred sebe da neće biti to tako lako, i da je sve moguće.....