🔞BIG BOSS🔞✔

🔞POGLAVLJE 7.🔞

I ja i mama smo u bolnici i čekamo kako bi doktori završili sa operacijom i kako bi rekli kako je moj otac. -Kako je mogao to uć...-krenula sam govoriti, a na vratima hodnika se pojavi Antoni. -Šta radiš ti ovdje?!- izderem se na njega.-Ja nisam pucao u tvoga oca!-izderese kako bi me nadglasao.-Ali vidjela sam kako držiš pištolj u ruci. Čuo se pucanj.-nisam ga migla shvatiti kako sada može reći da nije on. -Taty kunem ti se nisam ja pucao.-kaže primivši svojim rukama moju glavu kako bi ga gledala u oči. Nešto mi je govorilo kako mu mogi vjerovati.

-Ali vidjela sam da držiš pištolj.-kažem-Da.Ali nisam pucao.-kaže. Krenuo je još nešto reči ali zazvoni mi mobitel.-Molim.-javi se.-Našli ste ga? Dobro držite ga na životu.- kaže i prekrine. -Dokazat ću ti da ja nisam.-kaže i krene prema izlazu. Ja krenem za njim. -Stani kamo ćeš?- upitam ga zaustavljajući ga.-Pa našli su onoga ko je pucao.-kaže.-Dopusti mi da idem sa tobom.-kažem mu.-Ne, može biti opasno.-kaže.-Antoni.- pogledam ga. Ništa ne kaže nego samo mi otvori vrata da uđem u auto. Vozili smo se van grada. Do neke drvene kućice. Tamo su bila parkirana dva crna auta.

Znam da su to auta njegovi ljidi.-Ostani ovdje.-kaže.-Nema šanse, zanima me šta će ti reči.-kažem i izađem. On je samo okrenuo očima. Ušli smo u jednu od kućica.-Zašto si pucao na moga oca!- izderala sam se ćim sam vidjela čovjeka svezanog na stolici.-Ja...ja nisam trebao ubiti njega. On...on se ispriječio...-Kaže svezani muškarac.-Pa koga si onda trebao ubiti?- upita Antoni.-Trebao sam ubiti....djevojku.-kaže i pokaže na mene.-Molim?-upita Antoni bijesno. A zatim izvuće pištolj od najbližeg njegovog čovjeka i propuca ovog svezanog.

Ja sam vrisnula i ostala sam u šoku. Ali ne znam od čega više. Dal od toga što sam ja trebala biti upucana, il što je ovaj ubijen pred mojim očima, il što ga je ubio upravo Antoni. Samo sam ga u šoku pogledala.-Nosite mi ga s oči.-kaže ljutito i mene zagrli.-Kako, zašto?-gledam ga dok plačem. On me je samo zagrlio i stisnuo uz sebe. -Pa zar nisi upoznata sa prošlosti moje obitelji?- upita me nakon što se odmaknem od njega.

-Nemoj mi samo reći da ono što su pisali o tvome ocu i djedu, da je istina.-rekla je a ja sam samo skrenuo pogled.- O Bože Antoni oni su se bavili prostitucijom, bavili su se pranjem novca. Hoćeš reći da imaš neke veze s time?-upitam ga ne vjerujući što sve saznajem.-Pa...s prostitucijom nemam nikakve veze.-kaže.-O kako sam glupa. Kako odmah nisam shvatila. Tvoga djeda su zvali Veliki Šef.-kažem. A u glavi mi odzvanja kako je Luka. "Veliki Šef, tako ga zovemo iz milja.". Sad mi je jasno šta mu je to znaćilo.

-Koliko si ljudi do sada ubio?-upitam ga ljutito gledajući.-Tamy to zbilja nije bitjo. To naš odnos ne mjenja, kao ni moj dogovor s tvojim ocem.-kaže. Moj otac....brzo izletim iz kuće. -Moramo u bolnicu da vidim dal je operacija gotova.-kažem. Tamn što smo došli u bolnicu izašao je ljećnik i rekao je kako je sa mojim ocem sve uredu.

-Što će dalje biti sa mojom kćeri?- upitala je moja mama Antonia.-Ništa gospođo. Neće joj pasti ni dlaka s glave. Ja ću je paziti.-kaže i pogleda u mene.-Mogu se ja i sama paziti.-kažem i pogledam ga. Naravno da sam se odlućila distancirati od njega. On samo nevolje vuće za sobom. Vidio je da ga ljutito gledam. Stoga mi nije ništa ni rekao. Nije htio da moja mama prisustvuje našoj svađi.

-

Tamy uzađimo malo van.-kaže i pokaže mi glavom da ga pratim. Pogledam u mamu a ona kimne da krenem za njim. Izašli smo ispred bolnice. Povukao me je za sobom u neki uski prolaz. Daleko od tuđi pogleda. -Zaš nije me briga šta sam si obečao. Ako nastaviš biti blizu mene, tijelo mi krizira...-govorio je udišući moj parfem. Naravno da sam predpostavila šta je sljedilo. Prikovao me je uz zid i podigao ljubeći me.

Napokon taj poljubac. U sekunddi sam imala osjećaj da mi tijelo gori. Sto osječaja sam imala unutar sebe. A onda me je pogledao. -Jeb*emu šta sam napravio?-pogledao me je u oči. Odgurnem ga od sebe.-Obečao si da me nećeš dodorovati!-izderem se iako se moje tijelo nije bunilo. Okrenem se i ljutito se vratim u bolnicu.

ANTINI's p.o.v

Gotovo je princezice sada sve. Zvijer je okusila krv. Više ti nema spasa. Vrijeme je da vrištiš moje ime. Na to razmišljanje se osmjehnem samom sebi. Ni sam ne znam šta sam tako dugo čekao. Obrišem tragova njenog labela sa mojih usnica i uputim se za svojim pljenom.

....

Ušla sam sama u bolnicu Antoni je ušao nešto malo poslje mene.-Hajde idemo kući Tamy.-kaže nakon što je ušao.-Ja idem svojoj kući.-okrenem mu se i kažem.-Ma šta prićaš?- kaže i osmjehne se.

Bio je to onaj smješak koji mi je govorio da on nešto smjera. Pozdravio je moju mamu i samo izašao. Mene nije ni pozvao. Izašla sam za njim da vidim u čemu je problem.-Kamo ćeš?- upitam ga a on se smješeći okrene prema meni.-Kući.-kaže.-A ja?-upitam ga. Ništa ne kaže. Primio me je za ruku i odvukao u neki spremnik od čistaćica. -E sama si ovo tražila, nisi smjela poći zamnom.- kaže i istog trena mi samo podere gumbe na haljini.

Počeo me je ljubiti. Naravno da mi nije smetalo. I ja sam njemu uzvračala. Njegovi su poljubci obasipali moja prsa. Ja sam uzdisala i uživala u njima. Rukama je klizio prema mome bedru. Ljubeći mi je rukama ujvatio rub gaćica a onda je stao.-Neće ti prvi put biti ovakav.-kaže i zamota mi haljinu. Primim ga za košulju i povućem ga prema sebi.-Ali sada te želim.-zvućala sam kao djevojćica koja moli za neku lutku...-Uff...ne govori tako, ovo radim zbog tebe.-kaže. Naravno da sam i vidjela i osjetila njegovo uzbuđenje. I to me je palilo. -Ne srljajmo.- kaže privulavši me u poljubac. Ugrizao me je za usnicu a onda samo izašao.-Idi svojoj kući.- kaže.-Molim?- kako je to mogao reći.-Ne još nisi spremna za mene.-kaže okrene se i ode. Pa skoro smo se ovdje sada...a on samo ode?