🔞BIG BOSS🔞✔

🔞POGLAVLJE 12.🔞

Pokušala sam ustati iz kreveta kako bi pošla za njima da saznam što se dogodilo no nisu me pustili. Samo su me ostavili samu u sobi i izašli su. Ostala sam sama a to me je činilo jako nervoznom. Ni sama nisam mogla vjerovati da se sada događa Keistini ono što se dogodilo meni. Koliko god ona snažnije izgledala od mene ona to nije bila. Svom tom svojom sigurnosti je zapravo prekrivala svoju ne sigurnost. Nije mi samo jasno nikako kako su je uspjeli oteti ako je bilo još više pojačano osiguranje. Zar je moguće da je stvarno to dijelo krtice unutar jedinice Big Boss. Ovo sve se podiglo na još jednu višu razinu. Prostitucija, crno tržište, izdajica u policiji, silovanje, pokušaj ubojstva, ubojstvo i otmica...toliko slučajeva a samo jedno riješenje...

U sobi sam bila sama nekih 3 sata. Nitko nije došao da mi makar kaže što se dogodilo. A tek poslje se pojavio Antoni.-Što se dogodilo?- upitala sam ga. Primjetila sam kako mu je faca hladna. Znala sam da to ne sluti na dobro. -Ubili su Petra. Luku su pokušali ugušiti ali nisu uspjeli Kristina je počela vrištati pa nisu uspjeli. Ali su je oteli.- ukratko mi je sve rekao. Počela sam plakati. -Sredio sam da te danas prebace u sigurnu kuću. Moraš se odmah spremit.- rekao je ni ne gledajući me.

Osjećala sam se krivom. A ni sama ne znam zašto. Nisam ništa ja kriva zbog svega ovoga. I ja sam žrtva. -Taty ja... mislim da je najpametnije da ti ostaneš sa Sanjom u toj kući. Nisam siguran u našu blizinu više.- rekao je.-Ne. Odbijam to. Obećao si mi štiti me. A sada mi ovo radiš.- susprezala sam suze. On se je u nekoliko sekundi našao ispred mene. Uhvatio je svojim dlanovima moje luce i podigao ga da ga, te me strasno poljubio.- Jesi sad svjesna zbog čega ne smijem biti blizu tebe.- kaže a ja pocrvenim. - od 0 do 24 bi te mogao samo ljubiti... ima nešto u tebi ...nešto čemu ne mogu reći ne.- govorio je to tako polako i tako blizu mene da sam osjetila njegov dah na svojim usnama.

-Nemoj me ostaviti s Sanjom. Molim te.- kažem mu. Nije ništa rekao samo me je čvrsto zagrlio. Ponovno onaj osjećaj sigurnosti. U sobu je ušla Sonja. A Antoni me nije ispustio iz zagrljaja, a to me je zbilja šokiralo. Ona nije baš reagirala. Očito su u svađi. -Ja ću Taty odvest u sigurnu kuću. A onda dolazim u ured da prikupimo sve dokaze koje imamo.- rekao joj je a ja sam se za to vrijeme obukla. On je uzeo moje stvari i zajedno smo se uputili ka izlazu iz bolnice. No najprije smo se zaustavili ispred Lukine sobe. -Vidio je izdajicu. Htio mi je reći tko je, no pao je u nesvjest jer mu je rana popustila.-govorio je kao da mi čita misli kada sam ga htjela pitati kako je.

-Dakle uskoro ćemo znati tko je izdajica.?- upitala sam ga. -Nažalost to neće biti tako skoro. Trenutno su ga stavili u reduciranu komu, inače može doći do pucanja mišića oko rane ako ne zaraste.- nisam ga baš najbolje razumila što govorii ali s obzirom na ozbiljnost njegovog glasa shvatila sam da je ozbiljno. Sjeli smo u auto. Antoni je pronašao neku poruku na volanu automobila.
-Što je sad ovo?- upitao je podižući papirić s porukom.

"Ponekad te prošlost sustigne, zar ne Toni?"

Pročitao je na glas. -Što to znaći?- upitam ga. -Ništa dobro. Ako je ovo ono što mislim da je onda smo u većim problemima nego što mislimo.- kaže. Ali to je izgovorio kao da govori sebi a ne meni. Nije više ništa dodao. Samo je upalio auto. Nekoliko minuta smo se vozili u tišini a onda je skrenuo ni manje ni više nego na groblje. -Sljedi me.- rekao je ozbiljno, a ja nisam postavljala pitanja samo sam krenula za njim. Hodali smo između grobova. A onda smo se zaustavili ispred jednog. -Sranje i mislio sam.- rekao je. -Što?- upitala sam ga. A on mi ništa nije rekao. Pokazao mi je samo prstom na nadgrobnu ploču a tamo je pisalo Antonievo ime i datum. Postalo mi je mućno jer je pisao datum onaj koji će se dovoditi za tri dana.

-Molim te reci mi da ovo ne znaći ono što ja mislim.- kažem uplašeno. -Nažalost to upravo to znaći. Upetljali smo se u posao sa krivim ljudima.- rekao je razmišljajući.  -Moramo odmah u sigurnu kuću.- rekao mi je i primio me je za ruku vodeći me kroz groblje. Imala sam toliko pitanja a bilo me je strah postaviti ih. Bojala sam se odgovora.  Morala sam si skrenuti misli.-Ima li novosti o Kristini?- upitala sam ga.

-Nažalost ništa.-rekao je ne mičući pogled sa ceste.-Morate paziti na njenog oca kada sazna da mu je kćer oteta.- kažem a Antoni me pogleda. -Bivši je zatvorenik, ali samo zato što je pre zaštitnićki nastrojen. Njemu je lako ubiti nekog za osobu koju voli.-kažem. -Napomenut ću kolege da ga ne ispuštaju iz vida.- rekao je. Ostatak puta nismo razgovarali ali ubrzo smo stigli pred malu kućicu. Dok sam se ja raspremala Antoni je obavljao pozive.  Ni u jednom nije spominjao ništa vezano za groblje. Odmah sam shvatila da je to nešto jako osobno.

Napokon sam skupila hrabrosti i za vrijeme večere sam ga odlučila pitati zašto nikig nije obavijestio o groblju. -Taty radi se o   prošlosti na koju nisam ponosan. Što više to želim zaboraviti to me sve više sustiže. - rekao je izbjegavajući mi dati odgovor. -Uredu ako ti je teško razgovarati.- rekla sam al nisam skrivala razočarenje.

-Prije nego li sam došao u jedinicu Big Boss, bio sam policajac koji se nije bavio nekim velikim slućajevima. Ali kao novak maštao sam o nećem što će me promaknut. Tražio sam neko uzbuđenje...a onda sam napravio sranje iz sebičnosti. Ali upamti to je tajna od tad. Nikome nikada nisam to rekao. Prva si kome ću ovo isprićati.- rekao je užasno ozbiljno. A ja sam se pripremala za nešto strašno...