🔞BIG BOSS🔞✔

🔞 POGLAVLJE 10.🔞

Još uvijek stojim na vratima sobe. Povući se ili ne. Ali jedna njegova gesta mi kaže sve. Podmuklo se nasmije i zagrize usnicu. Upravo je izašao iz tuša što ga je dovodilo do savršenstva.

To je to. Zaletim se prema njemu a on me dočeka u naručje. Počeli smo brzo izmjenjivati poljubce. Polžio me je na krevet i doslovno je strgo svu odjeću sa mene. Polako mi je počeo ljubiti vrat...pa se spuštao sve niže. Svaki dio moga tijela je dodirnuo svojim usnama. Uvijala sam se ispod njega. Uzdisala, izgovarala sam njegovo ime uz jecaj. Ali osjećaj je bio sve bolji i bolji.- Jesi sigurna?- upitao me je prije negoli je ušao u mene. Samo sam ga sa požudom pogledala i kimnula sam glavom. A onda se dogodilo to. Zajecala sam primajući ga za leđa. Zabila sam svoje nokte u njegova leđa. Osjetila sam stujanje cijelim tijelom. Bio je tako nježan. Lagano se gibao i ublažavao je moju bol poljubcima. Osjećaj je išao prema vrhuncu a njegov tempo se ubrzao. -Uuu Taty...tako si dobra...-i on je uzdisao. -Malena...-govorio je. A onda smo dočekali i vrhunac. Bio je to čudan osjećaj. Moje tijelo se nekontrolirano zgrčilo. Bilo je tako nekoliko sekundi a onda osjećaj opuštanja.

Kada je završio poklopio me je svojim znojnim tijelom.- Ovo se nije smjelo dogoditi. Ovo je jeb*na greška.-govorio je.-Oprosti.- nisam znala šta da kažem.-Ne, nemaš mi se šta ispričavati. Neću niti ja tebi. Jer mi nije žao niti najmanje. Uživao sam kao nikad do sada...-kaže i uzdahne. Ležala sam pored njega. Tek kad sam došla do sebe osjetila sam lagane bolove u trbuhu.-Šta, jel boli?- primjetio je da nešto nije uredu kada sam položila ruku na trbuh.-Pa samo me malo boli.-kažem pomalo se srameći.

ANTONI

Znao sam što napraviti. Naravno da sam razumio kako se ona sada osjeća. A znao sam i kako se ja osjećam. Svjestan sam koliko sam zapravo pogriješio. Svjestan sam da će me ova greška skupo stajati.-Hajde dođi meni.-kažem joj i podignem je u naručje. Zbunjeno me je gledala al nije se bunila. Odnjeo sam je do kupaonice i položio sam je u toplu kupku. -Ovo će ti prijati.-kažem joj a ona se opusti. Nisam ispred sebe vidio djete. Vidio dam ženu. Ali svejedno me sve ovo grizlo iznutra. Začuo sam zvuk automobila iz vana. Nabrzinu sam se odjenuo  i izletio sam van. To su bili moja zaručnica i Petar. Sranje. Zamnon su uzašli  i Luka i Kristina. A zatim i Taty zagrnuta samo u ručnik.

Naravno da ju je Sonja odmjerila. Znao sam šta razmišlja. I znao sam da je shvatila. Znao sam da i ona zna. -Imamo situaciju. Ponovno ih je netko stavio na dražbu. Taty je prodana.- govorio je Petar a meni se smučilo.-Kako pa pratili smo sve.-rekao sam.-Očito ste bili zaokupljeni nečim drugim.-rekla je Sonja. Znao sam na šta misli.-Djevojke spremite se. Načelnica nas čeka u postaji.- rekla je a cure su otišle se spremit. Mi smo izašli van.-Nadam se da je to prolazna avantura.- rekla je Sonja kada smo se malo odaljili od drugi.- Ne znam o čemu govoriš.-naravno da joj nisam mogao reči kako sam upravo imao najbolji se* u životu.

-Znaš ti jako dobro. Znam da tvoja bliskost s tom djevojkom može dosta pomoći ali samo ako ti znaš gdje je granica.-kaže ljutito. Htjela je još nešto reći ali u daljini smo vidjeli kako nam se približava Taty stoga je ušutila. Svi smo sjeli u auta i za nekoliko sati smo stigli u postaju...

●●●

U autu je bila tišina. Ali ja nisam mogla prestati razmišljati o onome što se dogodilo u sobi. Ali i po pogledima Antonia mogla sam shvatiti kako i on o tome razmišlja. -Ovako ekipo, sutra u 7 će biti primopredaja djevojke.-krenula je govoriti njihova šefica kada smo stigli u sobu Big Boss.-Zar ćemo je stvarno predat?-upitao je Antoni.-Ne ona će samo biti mamac.-kaže Sonja. Vidim na njoj kako nije baš nešto presretna. - A što ako nešto pođe po zlu?- upitam.-Gledaj moramo riskirati. Ako uhvatimo ovoga kupca, moći ćemo uhvatiti osobu koja je objavila oglas za vašu prodaju. I tako vi zatvorili slučaj. A vas dvije bi se mogle vratiti vlastitim životima.-rekla je šefica.

-Nemoj dopustiti da nešto pođe po zlu.- kažem i okrenem se hvatajući Antonia oko ruke. Svi su nas pogledali ali stvarno me nije zanimalo. Znam da mu mogu vjerovati. Barem nakon onoga u sobi.-A ne, on će biti u kombiju, Petar će te voditi.-kaže Sonja. Ja ju pogledam zajedno sa Antoniem. -Kako misliš on. Pa ja sam vođa operacije.-kaže Antoni gledajući u Sonju pa malo u šeficu.-Oprosti ali Sonja je dala opis Petra kao izvršitelja isporuke.-kaže šefica a Antoni ošine Sonju pogledom.-Zar se mene ništa ne pita?- izdere se ljutito Antoni.-Ja neću onda. Ja ne želim!-počela sam paničariti znajući da Antoni neće biti tu uz mene.

-Hej, hej...bit ću tu ako ti bilo što zatreba.- kaže Antnoni i zagrili me. Sonja nas je samo ljutito promatrala. No na neki naćin sam joj se i naslađivala s ovim mojim postupcima. -Dobro Taty moramo te spremiti.- kaže Petarn i pokaže mi da krenem za njim.-Kako misliš sredit?- upitam ga. -A što? Kamo je vodite?- upita Kristina. - Kupac je dao izričito naređenje kakvu te želi.-kaže Petar.-Zar ćete je stvarno odvest ili ćete ih samo namamit?- upitala je Kristina. Nitko joj nije odgovarao na pitanja stoga ju je Luka odveo sa strane da joj odgovori sve što je zanima.

Ja nisam imala izbora i morala sam poći za Petrom. Otišli smo u jednu prostorijicu. On je zvačio neku odjeću. Nisam imala pojma šta me čeka ali sudeći po odjeći koju samo morala odjenuti, jedino što sam se trebala moliti bilo je to da ne dođem u ruke toga kupca. Jer tko zna što će dalje biti samnom . Nisam mogla razmišljati o tome. Strah me. Sve mi je u životu krenulo niz brdo. Prvo su se moji rastali, mama misli zbog druge žene, onda ovo s kao poslom,i sada saznajem da sam prodana tko zna kome. A što donosi sutra, samo Bog zna. -Evo mala ovo ćeš obući.- rekao je Petar. A kad sam vidila šta smučilo mi se.