🔞BIG BOSS🔞✔

🔞POGLAVLJE 3.🔞

Gledam i ne vjerujem. Antoni zaustavlja automobil pred firmom. A na samom ulazu u firmu stoje Luka i Kristina i izgledaju kao da su upravo završili s poljubcem. Bila sam van sebe. Antoni je to primjetio. Ostali smo sjediti u autu čekajući da njih dvoje uđu u firmu.-Izgleda da je on puno prije skupio hrabrost.-rekao je Antoni.-Kakvi ste vi to muškarci?- upitala sam ga. Ni sama ne znam kako smo ja i Kristina završile u njihovim šakama.-Oni koji znaju što žele.-rekao je i izašao je iz auta kada je vidio da su ovi ušli.-Zar ne možete naći neke žene, a ne nas?-zaderala sam se za njim.

On se zaustavio i ljutito je došao do mene. Prvo me je promatrao nekoliko trenutaka.-Za koji mjesec si i ti žena. Zato ne brini ja nemam sada ništa sa tobom a poslije češ me moliti da te ne ostavljam.-rekao je i ne čekajući me otišao je u firmu. Na putu do Antonijevog ureda srela sam Kristinu. Bila je presretna. Doslovno je blistala.-Moramo razgovarat.- kažem i odemo u ženski wc. -U čemu je tvoj problem Kristina?- upitam je i ona me ozbiljno pogleda.-Šta pričaš Taty?-vidjela sam da je zbunjenja.-Kakva je ono bliskost sa Lukom, nemoj mi reči da ima nešto između vas?- upitam je a ona spusti pogled.

-O Kristina niste valjda?- ne vjerujem da mu se dala . Pa ni ne poznaje ga kako spada.-Pa samo se dogodilo, ali ti ne razumiješ pni su nas odabrali.-kaže. Nisam znala o čemu govori.-Kako misliš odabrari, kako misliš samo se dogodilo?- upitam je. Od svega što govori postalo mi je zlo.-Pa Luka me je odvezao kući da se preodjenem i jedno je vodilo drugome. A odabrali su nas dvije za njih dvojicu.- rekla je. -Dobro Kristina budi direktna, a ne da stalno okolišaš.-kažem joj.-Ali obećaj da se nečeš ljutiti na mene.-kaže.

-Kristina govori.-kažem joj. Malo me je začuđeno pogleda jer je vidjela da sam već postala ljuta.-Gle, naši očevi su prije par mjeseci, znaš i sama upali u dugove zbog onoga posla koji im je propao.-krenula je objašnjavati. I ona je se uozbiljila.-Pa s obzirom na dugove...oni su odlučili potražiti pomoć i na internetu su naišli na bogate neženje koji traže nešto posebno.- rekla je. U tome trenu sam se mogla kladiti da znam nastavak priče.-Vidiš ja i ti nismo ovdje došle samo radi posla. Mi bi se trebale vjenčati za njih kad navršimo 18.-završila je. Stala je i gledala moju reakciju.

-I ti si to znala odmah si pristala....samo kako bi bila s Lukom!!!!?-počela sam se derati.-Nas su prodali i tebi je to svejedno!?-odgurnem je kad je pokušala mi prići.-Ma zaboli me šta misliš, nikad se nečeš opustit... ja sam dobila što sam htjela, a i ti ćeš mi jednog dana zhvalit.- kaže i izađe iz wca.-O Bože jel ovo moguće?-pitala sam se gledajući u ogledalo.-Sve je moguće.-iznebada je ušao Antoni.-Kako si moga šutjeti o tome?- upitam ga ljutito.-Pa rekao bi ti jednom.-kaže.-Jednom? Pa ja sam prodana.- kažem i počnem plakati. -Ajde Tamy pa nisi prodana nekom mafijašu.-kaže i privuče me u zagrljaj.

-Ali nisam ni sa čovjekom kojeg volim.-kažem a njegove ruke oko mene popuste. Napravi jedan korak u natrak.-Ja ne mogu nikog na silu voljeti. Ja imam dečka kojeg volim.-kažem gledajući Antonia u oči.-Pa bilo bi bolje da zaboraviš toga dečla jer ga nikada više nećeš sresti.-kaže ljutito i izađe iz toaleta. Umila sam se i krenula sam za njim u njegov ured. Nisam htjela da vidi na meni da sam bespomoćna. Prije nego li sam ušla čula sam ga kako razgovara s nekim na mobitel.-Ljepa je. Čak nije jedna od oni koji se samo licka i sređuje, što mi se jako dopada...-pričao je. Prije nego li je završio maknula sam se s vrata. Otišla sam na drugi kat.

Iznad naše firme se nalazila firma koja se bavi nekim modnim sranjima. Ali ta nam je firma sponzor stoga imamo pravo od gore uzimati garderobu, za neke svećane događaje ili ako nam se desi neka nezgoda na poslu.-Izvoli kako ti mogu pomoći.-bio je to jedan dečko možda samo koju godinu stariji od mene.-Možeš li me ubit?- kažem razmišljajući.-Molim?-upitao me je zbunjeno.-Oh, oprosti...trebala bi obućinešto ženstvenije.-kažem a on se osmjehne.-Prelijepa si. Da obućeš i trenirku bila bi ženstvena.-kaže odmjeracajući me. Ja sam ga malo čudno pogledala. -Ne brini, ja ljubim samo muškarce.-kaže i namigne mi.

Gledala sam ga malo ali sam onda slegla ramenima.-Hajde ljepoto, ja sam Petar. Idemo napraviti princezicu od tebe.-kaže i pruži mi ruku. Dao mi je neke odjevne kombinacije.-Meni je stvarno svejedno.-kažem i slegnem ramenima.-Onda ću ja nešto po svome ukusu.-kaže i par puta zaplješće.-Zar si sam na ovom odjelu?-upitam ga.-Inaće ne. Neka je revija u susjednoj zgradi pa su otišli a ja spremam za tvog šefa odijela.-kaže  a ja ga pogledam.-Kako si znaš tko mi je šef?- upitam ga.-Taty? Jel tako. Pa Antoni nam je dao tvoje mjere da ti možemo garderobu pripremati.-kaže i dadne mi odjeću.

Obukla sam se i spustila sam se natrag u firmu. Taman se odvijao sastanak i ja sam morala otići kako bi zapisivala bilješke. Pokucala sam par puta.-Uđi.-začujem Antoniev glas iznutra. Zatvorim oči i duboko udahnem. Bila sam svjesna da je unutra okolo stola sada hrpa ljudi. Noge su mi se tresle. Puno bi bilo lakše da sam ostala u dobrim odnosima sa Kristinom jer sada bi znala da unutra imam nekoga na koga ću se moči osloniti. Uvijek smo bile jedna za drugu tu. Kad god nas trebamo bile smo zajedno. Ali sada znam da sam sama. Protresem glavom i otjeram te mislis iz glave. Pritisnem kvaku prema dolje i uđem.