🔞BIG BOSS🔞✔

POGLAVLJE 17.

Još uvijek sam čekala da završi poziv i da mi objasni u čemu je problem i jesu li informatičari napokon ušli u trag osobe koja nam je priuštila pakao zadnjih nekoliko dana. Nije ništa rekao kada je poklopio. Samo je bacio ljutito kokice koje je jeo i pokazao mi da krenemo u auto. -Antoni što se događa?- upitala sam ga kada sam shvatila da je stvarno živčan. -Znam tko nam ovo radi, a znam i zašto.- samo je rekao i pogledao me je. -Tko!?- upitam ga.-Sve nam ovo radi.....- ...

Gledala sam ga hoće li reći napokon. Ali po njegovom izrazu lica shvatila sam da mi još uvijek neće reći. Morala sam se strpiti dok ne dođemo u postaju. Kada smo stigli ondje nas je dočekala Vesna .-Hoćeš li mi molim te reći.- rekla sam mu. Nije ništa rekao samo mi je pokazao da ga sljedim. Pošla sam za njima do njenog ureda. -Kako je sve ovo povezano?- upitao je Antoni. -Dakle ovako moj tim je istražio onaj tvoj slućaj. I zapravo sve sada ima smisla. - rekla je. Shvatila sam da ću veoma brzo saznati o ćemu je rijeć. - Ovo je osveta. - rekla je mirno.

-Onaj kojeg di strpao u zatvor nevinog zove se John Maller.- rekla je Vesna i pogledala je u mene. U tome trenu su mi se osjekle noge. Njegovo ime mi je odzvanjalo u ušima. To je .....to je...Kristinin otac. -Molim?!-nisam mogla vjerovati. -Ali ....ali kakve veze ja imam sa svime ovim?- upitam i pokušam pronaći odgovor na njihovim licima.-Pa muškarac s aktovkom je....bio tvoj otac.- rekao je oprezno Antoni. Nisam mogla vjerovati što su mi upravo oni rekli. Dakle moj otac je ubojica. Koljena su mi se poćela trest. Nisam znala kako odgovorit.

-Ja ...ja molim vas odvedite me odavdje.- kažem i poćnem plakati. -Hej malena...nemoj plakati, znam da ti je teško ali zajedno smo u ovome. - kaže Antoni.  Izveo me je van. -Nemogu vjerovati da mi je to napravila. - kažem dok smo sjedili. On me je obgrlio jednom rukom kako bih se osječala sigurnom.-Riječ je o njenom ocu vjerovatno je to napravila zbog njega. - kaže. - Znam ali mogla je razgovarati samnom o tome. Možda bi pronašli neko riješenje. - kažem još uvijek razmišljajući. -Poslali su patrole po njih dvoje. Do većeras će biti ovdje.- kaže Antoni.

-Hoću li moći najprije razgovarati sa njom?- upitam ga. -Zapravo možda bi nam na neki naćin i pomoglo.  Možda uspiješ od nje dobiti neke odgovore koji bi nam pomogli. - kaže zamišljeno. Još uvijek sam se pokušavala smiriti. Nakon nekih pola sata vidjela sam policajce kako privode moga oca. Moja majka je uplašeno hodala za njima. -Mama..- odmah sam joj potrčala u zagrljaj. -Dušo ja stvarno ne znam što se ovdje događa.-rekla je uplašeno. -Ti si kriv za sve.- rekao je moj otac prolazeći pored  Antonia.

-Meni se nije ni obratio.- kaže moja mama zabrinito. -Mama možda bolje da sjedneš trebala bih ti nešto reći.-krenem govoriti a ona me pozorno počne slušati.-Čekaj, možda bolje da Vesna razgovara s njom.-Kaže Antoni a Vesna dođe do nas. - Molim vas pođite samnom.- kaže Vesna. Mama je otišla s njom. Ja sam ostala stajati bespomoćno. Antoni me je vidio i čvrsto me je zagrlio. -Nemoj se brinuti. Sve ćemo ovo riješiti. - kaže. Osjećala sam se sigurno uz njega. On je trenutno jedina osoba kojoj sam mogla vjerovati. Ubrzo je izašla moja mama sva uplakana.

-Ja nisam imala pojma šta se desilo. Da sam znala odmah bi ga ostavila. Ništa od ovoga ti se ne bi dogodilo. Molim te kćeri oprosti mi.- kaže i zagrli me. -Mama ne brini zajedni ćemo ovo prebroditi.-kažem joj. Sjedile smo jedno vrijeme u kantini, i u jednom trenu je došao Antoni kako bi nam javio da su upravo priveli Kristinu i njenog oca.  Odmah sam se digla i krenula za njim. A onda smo došli u sobu za ispitivanje. Ona je sjedila potpuno smireno.

-Onda izgleda da ste uspijeli složiti sve kockice.- rekla je. -Kako si mi to mogla napraviti, pa kao sestra si mi.-kažem joj. -Joj molim te. Ja i ti smo davno prestale bit sestre onoga trena kada je tvoj otac napravio mome ocu.- kaže ljuto. -Ali zbog vas su umrli neduzni ljudi.-kažem joj. - A gle cilj opravdava sredstva.- rekla je potpuno hladno.  Nisam mogla vjerovati da je to ona ista osoba koja je do prije par dana bila kao moja sestra. - Zar svo ono ponašanje prema meni je bila gluma?- upitam je.-Naravno, trebala sam ti biti što bliže kako moja ubojstva ne bi privukla pažnju na sebe.- kaže pomalo ponosno. U tome trenu je ušao Antoni. -Hvala ti Taty što si ju navela da prizna ubojstva, sve smo snimili.- kaže a Kristina me bjesno pogleda.

-Izgleda da nisi ti jedina koja se zna igrati s ljudskim osječajima.- kažem joj a ona se ljutito digne i krene prema meni, no Antoni je zaustavi. -Hvala ti. Poslje ćemo se nać. Odvedi majku kući, treba joj odmora.- kaže. A ja ga poslušam. Nakon toliko vremena napokon idem svojoj kući. Samo naravno ne znam ni sama hoću li to mjesto moći zvati domom s obzirom koliko se moj život promjenio. Smjestila sam mamu u krevet, popila je tabletu za smirenje.

Navečer je pred kuću došao Antoni. Nije je bio u odjelu ...bio je ležerno odjeven. Ponovno me je privlačio kao muškarac ženu.

Kada sam stala pred njega. Privukao me je u poljubac. -Malema kao što sam ti i obečao slućaj je završen.- rekao je i zagrlio me je. -Što će dalje biti s njima?-upitam ga kada smo smo se naslonili na jedan zidić.-Pa Kristina će u zatvor na vjerojatno jako dugo vrijeme, a njen otac u bolnički zatvor, sve je ovo jako teško utjecalo na njega.- kaže. - A.....moj otac?- upitam ga teško.-On će također u zatvor na neko vrijeme al uz jamčevinu možda ga i puste. -kaže. -Što ćete ti i majka?- upita me. -Pa sačekat ćemo najprije da se sve ovo smiri pa ćemo vidjeti dalje.- kažem. Rekla sam. Na njemu sam primjetila izraz lica koji mi je govorio da mi mora nešto reći. -A što će biti s tobom?- skupila sam hrabrosti da ga to pitam.

-Došao sam zapravo da se oprostim od tebe.- rekao je a ja ga pogledam sa strahom u očima.-Selim se van države. Započet ću novi život, naravno bilo bi sebično da tražim od tebe da pođeš samnom. Stoga sam shvatio da je najbolje da pronađeš nekog svijih godina tko će te cijenit. Ali zapamti ako ti ikad srce pokaže put prema meni ...ja ću te čekati.- kaže i čvrsto me zagrli. Odupreo se želji da me poljubi zadnji put...sjeo je i otišao. Niti je rekao kamo niti išta više....iako mi je srce trenutno plakalo za njim , smatrala sam ovu odluku ispravnom. Tko zna gdje će me put odvesti....možda se ponovno sretnemo....

KRAJ....