Nedodirljivi

Prolog

Elegantne gondole koje plove kroz kanale, uzdizanje oko 400 mostova, prelepe palate i crkve, lutanje kroz uske uličice, golubovi i još svakakve stvari koje se nalaze u ovom prelepom gradu.

Venecija, grad u kom se nalazim. Grad u koji sam se preselila, ustvari vratila.

Možete li da zamislite koja je svadja bila izmedju mojih roditelja, pa sam se sa majkom preselila u Francusku.

"Francuska i Italija, dve ni malo slične države." - Nasmejem se u sebi.

Pogledam kroz prozor od aviona i ugledam da se polako spuštamo na zemlju. Izvadim slušalice iz ušiju i pomerim laptop iz svog krila. Uzmem kofere, te izadjem ispred aerodroma. Pogledom predjem preko mase ljudi, tražeći svog oca. Odjednom ugledam čoveka u kasnim pedesetim kako me sa osmehom gleda. Gledao me je svojim smedjim očima punih očinske ljubavi.
Zagrlimo se, te udjemo u auto.

"Znaš, mnogo si se promenila. Prolepšala, mogu reći." - Kaže sa osmehom na licu.

"Pa koliko se dugo nismo videli? Šest-sedam godina?" - To više kažem pomalo ljuto, a on se uozbilji.

"Izvini." - Kažem brzo, jer shvatim da sam ga povredila. Pogled prebacim kroz prozor i duboko udahnem.

[•••]

Ubrzo se nadjemo ispred velike kuće. Veoma lepo ukrašeno dvorište, sa cvetnim terasama.

"Dobrodošla u Italiju." - Kažem u sebi.

Izadjemo iz auta, te na vratima od kuće ugledam jednu veoma lepu, pretpostavljam tatinu novu ženu. Na sebi je imala kecelju, koja je bila umazana brašnom.

Pogledam u tatu koji je bio iza mene, a on samo mahne glavom prema njoj.

"Zdravo, mila. Ja sam Gabrijela." - Umiljato kaže kada stanem naspram nje.

"Loris." - Nasmejano joj se obratim.

Ona se pomeri da bih ušla u kuću, što i uradim. Odmah na ulazu osetim prelep miris paste i pice.

"Emilija, dodji ovamo." - Malo vikne, da bi je čula.

Odmah zatim niz stepenice sidje jedna veoma zgodna i lepa devojka nasmejanog lica.

Smedja kosa malo ispod ramena, mali nos i nasmejane usne. Potrči ka meni, te me snažno zagrli. Blago se zateturam u nazad, te se glasno nasmejem i pomalo zbunjeno uzvratim zagrljaj.

"Heej." - Kažem više kao pitanje, te se ona odmakne od mene.

"Napokon ću imati sestru!" - Uzbudjeno kaže, a ja se uz ukrštene obrve nasmejem.

"Idemo da ti pokažem sobu." - Emilija kaže, te krene ispred mene.

Uzmem kofere, pa krenem za njom uz stepenice.

"Možeš li sama?" - Upita me kada glavu okrene ka meni.

Potvrdno mahnem glavom, te zastanem kada začujem muške glasove kao i smeh.

"Hajde." - Opomene me Emilija, te nastavim za njom.

Stanemo ispred vrata, pretpostavljam od moje sobe. Udjemo u istu, te ja odmah pogledom počnem sa razgledanjem.

Dva tamno siva naspramna zida, a druga dva kao i plafon bela. Veliki beli krevet, ormar sa ogledalom, sivi mekani tepih. Na zidovima su zakačene i razne slike. Soba mi se dopada, a pogotovo prozor sa kog vidim lepotu Venecije.

"Biću ja u sobi pored, ako ti nešto zatreba, tu sam." - Kaže, te napusti moju sobu.

Odmah iz povećeg kofera izvadim rasklopljeni štafelaj (slikarski stativ), kao i drvenu ploču za slikanje.

Moja prva ljubav, slikarstvo. Sve emocije i ideje iznesem slikanjem.

Svu odeću složim u ormar, te sednem na krevet.

Blago poskočim kada na vratima ugledam jednog momka. Zbunim se, a on se osmehne.

"Ti mora da si moja nova sestrica." - Kaže dok i dalje stoji kod vrata.

Potvrdno mahnem glavom.

"Valjda sam." - Slegnem ramenima, te ustanem.

"Ja sam Mateo. Ti si Loris, znam." - Ispustim izdah.

"Idemo." - Zbunjeno ukrstim obrve kada me povuče za ruku.

"Želim da te upoznam sa mojim prijateljima." - Kaže kada se nadjemo ispred njegove sobe.

"Nee.." - Izustim pre no što on otvori vrata od sobe.

Mateo udje u istu, te krenem i ja za njim.

U tom trenutku me ramenom udari neki momak koji ljuto izlazi iz sobe. Time me vrati u nazad, pa pogledam za njim.

Bio je bez majice, samo u donjem delu trenerke. Imao je nekoliko tetovaža i široka ramena. Pričao je na telefon i kroz šapat vikao.

Odmahnem glavom, te udjem u sobu. U istoj ugledam jednog plavokosog dečka koji uveliko gleda u mene.
"Sergio, dišeš li druže?" - Obrati mu se Mateo, a ja ne izdržim a da se osmehnem. I on sam se osmehne, te me pozdravi.