Sve je belo.Grane na drveću prepune inja gotove su da dodirnu zemlju od težine snega.Ova zimska hladnoća uspavala je sve moje komšije,ali ne i mene koja sam u ovo doba već budna i osluškujem.
Ulica Neksvila je još uvek prazna,mirna,spokojna ali za manje od pola sata već će biti bučna,prepuna užurbanih ljudi koji idu na posao.
Čula sam da se nešto dešava napolju te sam zbog svoje znatiželje ustala iz toplog kreveta,prišla prozoru i pomerila belu zavesu. Sela sam na sofu kraj prozora, pokrila se belim ćebencetom i osmatrala.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Novajlije" -pomislih dok sam gledala veliki beli kamion parkiran ispred kuće preko puta.Nisam skapirala odmah,dok nisam videla kovrdžavu ženu u ranim četrdesetim kako iznosi kutije iz kamiona i unosi ih u kuću,a zatim joj se pridružuju, predpostavljam njen muž i dva sina.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Da novajlije.Staviću taj naslov"-rekoh na glas ovog puta i zapisah u svoj dnevnik.
Pišem dnevnik, ali ne običan dnevnik u staroj raskupusanoj svesci koju može bilo ko pronaći i pročitati, već online dnevnik.
Na mom dnevnik blogu sam prilično anonimna i trudim se da sakrijem prava imena, ali sva dešavanja su prilično realna, samo ne želim da neko od mojih vršnjaka sazna da to ja pišem i razglasi po celoj školi. Ovako čuvam svoju privatnost.
"Ana vreme je da obučeš nešto i odeš do kuhinje jer je slušanje zvuka creva postalo malo nepodnošljivo"-rekoh sebi.Volim tako sama sebi da naredjujem,do duše u glavi,ne daj Bože da me neko čuje dok se raspravljam sama sa sobom.
Obukla sam beli duks i belu trenerku,komplet.
Strčala sam niz stepenice i skrenula desno u kuhinju.Uzela sam parče hleba i na njega nabacila dva parčeta šunke i ispijala mleko.Telefon mi je zazvonio.
"Mm otkud ona ovako rano?"-govorila sam punim ustima i trudila se da što pre progutam i javim se.
"Hej"-javim se.
"Alooo,šta radiš"-previše je raspoložena za ovo doba.
"Doručkujem.I otkud ti da se budiš u ovo vreme,obično ustaješ kasno?"
"Nije mi se spavalo.Napolju je prelepo.Hoćeš da prošetamo i odemo na kafu?" -radosno upita.
"Zvuči super,izlazim"-stavila sam poslednji zalogaj u usta,obukla svoj bež teddy kaput i ugg čizme i izašla.
S obzirom da Lena živi jednu ulicu od mene,odmah smo se našle.
• • • • • • •
Ova knjiga će se razlikovati od svih mojih ostalih jer će biti kratka, laka za čitanje, puna slika kako bih dočarala atmosferu. Jedna jako neozbiljna, a opet zanimljiva knjiga za koju vam neće trebati mnogo koncentracije i mnogo slobodnog vremena. Nadam se da ćete uživati u njoj kao u mojim predhodnim knjigama. 🥰💜
