Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 2

Skoro da je s nestrpljenjem lupala nogom o pod. Gospodin klijent nije imao namere da se pomeri ni milimetar, a Nesa je imala samo želju da se dan napokon završiš.
Da je znala koga treba da brani, za čiju slobodi da se bori, svakako ona to ne bi.
Okrenula bi leđa Staniću, okrenula bi leđa svima njima pa neka mu određuje uslovnu slobodu neko drugi. Jer ona svakako ne bi!

Šest godina ranije

Petak, dan koji nije volela, a koji joj je donosio plaćenu sobu i kupatilo.
Utegnuta u crni korset, raspuštene riđe kose sa izrazito jakom šminkom na licu i skoro ničim na više na sebi, nosila je promotivni poslužavnik sa razčičitim vrstama pića i skupim cigaretama. To je bilo za VIP goste, one koji plaćaju mnogo, ostavljaju velike napojnice i stalno se vraćaju.

"Imaš separe, desni do VIP lože, trojac koji je u penthaus apartmanu."

"Imaju li muzičku želju?", gadljivo je pitala izuvši jednu cipelu koja ju je nažuljala.

"Mislim da samo traže Burbon, ništa više. Prošetaj, možda uzmu i koji tompus ili cigarilos"

Pripalo joj je muka kada se setila kako je to isto jutro morala da skida posteljinu sa njihovim sekretima, kako je čistila aparman od istih tompusa i burbona.
Ali lova je ti, a ispiti su skupu.
Život na drugom kraju države, daleko od majke nije bio nepodnoljiv. Bio je možda savršen, ali svakako skup.
Nabacila je širok, a opet izveštačen osmeh, lagano spustila kapke kao da gleda kroz trepavice, pa se uputila ka separeu, desno od VIP lože...

"Izvolite gospodo, kako mogu da vam ulepšam veče?", flertovala je u prvi plan stavljajući poslužavnik sa Burbonom i tompusima.

Tri muškarca pred kojima su već bila pića gutali su je pogledima. Svaka oblina i neravnina bujnog ženskog tela došla je u prvi plan i pod procenjivačkim okom poput mesa na pijaci.
Smeđi mupkarac, a opet svetliji od obojice, oblizivao je usne dok mu je pogled bio zakrvavljenih očiju. Drugi smeđi muškarac bolje se nameštao u svom sediptu i separeu, dok je treći, tamnokosi muškarac sedeo s keaja, skoro pa sakriven senkom.

"Donosiš li detelinu s četiri lista?", pitao je jedan, nije ni sigurna koji, pretpostavila je onaj koji je češao svoje međunožje.

"Izvolite piće, cigare, cigarete i cigarilose. Ovo je na račun kuće!", natočila im je po jedan Burbon shvativši da su njega pređašnju noć pili, a u nadi da će moći odmah da se skloni.

"Nama treba nešto jače, a opet egzotičnije", sada je bila sigurna da je glas pripadao svetlo smeđem, skoro plavom muškarcu. Onom sa krvavim pogledom.

"Morala bih da pozovem koleginicu, ona ima egzotičnija pića", osmeh joj je i dalje bio prisutana, samo što se senka straha nadvila nad njom.
Znala je da mogu sebi da priušte mnogo što šta, baš kao i da mogu da se lako izvuču. Zaboga, pa bacila im je kokain u klozetsku šolju i još oprala ogledalo detardžentom!

Polako se povlačila nastavljajući da njiše kukovima jer joj je hleb zavisio od toga, jer plata i napojnice su ono što ju je hranilo.
Nastavolanje da se kreće kroz gomilu, moleći se da uhvati vazduh u i onako prazna pluća...

"Nesa? Dušo, kako to izgledaš?"

"Kao da sam pobegla Luciferu i njegovom sekundantu?"

"Baš tako! Trojac iz separea? Penthaus apartman?"

"Baš oni. Znaš da se obično ne povlačim, ali sada se plašim..."

Slađana, njena koleginica i saborac u bici od trnja do zvezda, navukla je svoju masku glupe plavuše i mic po mic stigla do trojca. Kikotala se, nudila im pića, ona je bila koktel i šampanj promoter, uvijala se, samo da bi skrenula pažnju sa jedne riđokose. Jedine u klubu, prepoznatljive čak i u gradu.
Osim muškarca crnjeg od ponoći na Artiku, ova druga dvojica su i u njoj stavrali jezu.
Pokupavajući da je neprimereno dotaknu, da je moralno spotaknu, otkrili su sve karte.
Ostaće još jedan dan u hoteli "Mari Mar", imaju nekakve sastanke, a posle toga...
Posle toga odlaze.
Slađana je znala da Nesa ima slobodan dan posle rada u klubu, tako da je bila mirna...