Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 29

"Poslednji put kada smo ovako sedeli, završili smo pijani!"

"Predraže, poslednji put kada smo bili pijani, bilo je kada si se zaposlio i nismo sedeli", Janja je odgovorila, ali joj je glas bio za polovinu niži no obično.
U prostranij dnevnoj sobi Nesine kuće tišina je bila zagušljiva. Da nije bilo zveckanja čaša, da daju neki znak da ima živih, tišina bi ugušila sve.
Nesa je spakovala Liamove stvari i brzo se oprostila od njega.
Nije znala gde odlazi, ali je znala da će biti siguran. Anja će voditi računa o njemu, jer Anja je njena sestra, baš kao što je Sergej brat.

"Ostavljam vas same, Nesa uskoro dolazi" brzo je skenirao Janjino lice i još brže joj okrenuo leđa.
Ostavio je dvoje pomoćnika tužioca da čekaju jednog advokata odbrane.

"Dok smo studirali, da li ti je palo na pamet da ćemo biti na različitim stranama?", paratila je su uzdahom Sergejeva čvrsta leđa.

"Jeste. Meni jeste, za razliku od tebe. Mi smo težili ka nekoj pravdi, Nesa je imala svoj put. Da li je činila greške? Da li smo mi grešili? Svakako jesmo, ali smo imali svoj put..."

"Uvek odan. Sumnjala sam u njenu razboritost dok nije povela svoj prvi slučaj i na očigled svih ismajala tužilaštvo. Sećaš se? Teretili su Sergeja za ubistvo živog čoveka, jer je tamo neka fufa izjavila da je taj mrtva, a ovi brže bolje podigli optužnicu."

"Sećam se toga, ali sećaš li se kada je na tehnikalije oslobodila onog poznatog za silovanje, pa su ga neposredno posle oslobađanja slučajni pljačkaši ostavili u invalidskim kolicima? Ona jeste sprovela pravdu, ne kao u stripu, ali da. Pravda je bila tu. Zato sam znao da nikada nismo bili na različitim stranama, već na istoj sa različitim metodama."

"A ja se sećam da mene niste zaboravljali kada treba da se pije. Gde je moja čaša?", Nesin glas je bio staložen.
Bolno staložen, obojen tugom i očajanjem, "Kada smo diplomirali mislila sam da imamo šanse da nešto promenimo. Nadala sam se da je naša generacija iznjedrila dobre ljude. Zajebala sam se!", bacila je na sto pored treće čaše Burbona fasciklu iz kojih su se razleteli papiri "Luka Bogdanović je pička!"

Podigla je čašu sa stola gledajući u fasciklu. Samo sat vremena ranije, dok je spremala sopstveno dete za put, dobila je poziv. Anđela je bila zabrinuta, ali je znala da ako Dražen ili Mihajlo ne progovore, nevina krv može poteći. S toga je pripremila par fascikli i objedinila ih u jednu. Najbitnija imena, dešavanja i sumnjive okolnosti bile su tu...

"Mačko, ne vređaj pičku, to je tako plemeniti organ bez kojeg mi muškarci ne bi mogli da živimo. On može biti pizda, to je već karakterna osobina!"

"Nisi bio tako hrabar ili rečit kad si me zvao jutros!", isekla ga je pogledom, ali je znala da je u pravu.

Nije ni mogao da bude rečitiji kada pravi dojavu iz tužilaštva advokatu odbrane, "Izvini! Šta ste saznali za slike?"

"Pozvao sam brata. On je u unutrašnjoj pa će da malo pročešlja. Ako nisu napravljene onda su prsli. Ako su sakrivene, saznaće ko je iza toga. Nije mala stvar, a mislim da su se nadali Staniću i njegovoj ravnodušnosti."

"Što si njega zaposlila u opšte?", nadovezala se Janja, nikada joj nije bilo jasno kako takva flegma brani ljude.

"Trebala su mi dva sa imenom, da me shvate ozbiljno. Čuvam ih za ukras, a plaćam po učinku, pa neka se potrude. Nego, šta ćemo sa ovom trojcom?"

"Vladimirović je već maknut, za Luku smo znali da je ljiga, ali ne i da je kupljen. Ovaj treći, ovaj... Milosavljević? S njim će biti problema. Kandidat je za visoku poziciju i neće biti lako dokazati da je brljao. Šta imaš o njemu?"

"Pored onog što mi je Anđela dala, imam nekoliko sati audio materijala. Međutim, nigde se ne vezuje za Mihajla ili Dražena. Mene zanima, ko je iznad njega. Luka je levo češalo desnog jajeta, nebitan je, a opet može biti opasan. Cilj mi je Milosavljević. Imate vremena do sutra uveče da mi dojavite šta možete, posle toga više se ne poznajemo do okončanja slučaja."

"Zašto sutra?"

"Prekosutra je ročište. Podigli su optužnicu i moram nekako da je oborim..."

Trebale su joj te slike! Trebalo joj je, kao što joj treba da Liam bude siguran, a Mihajlo pored nje.
Liam je krenuo na put, stigla joj je poruka jednog od momaka koji čuvaju Anju i Nataliju. Sada čuvaju i njenog sina.
Gde je krenuo, ne zna, kada će stići još je veća nepoznanica, ali je na sigurnom.
To znači da između nje i pravde stoji samo jedna osoba, a to je ona koja se krije iza teške, crvene zavese i konopčićima pomera svoje marionete.
Ako je nešto naučila za sve godine koje je provela kao pravobranioc bilo je da tajna ne postoji. Tajna je samo dok je jedna osoba zna. Čim se tajna podeli sa još jednom osobom prestaje biti tajna...
Dakle, sigurno neko zna ko je osoba duboko u mraku. Neko mu je produžena ruka koja bira kako će se zakon sprovoditi. Da li je to Luka, dupe dajem da napredujem ili je Milosavljević, pretendent na poziciju sa kojim nije ukrstila mačeve, nije znala. Ali je znala da dok ne dođe do onog glavnog, marionete će igrati svoje uloge i time joj remetiti savršeno koncipiranu budućnost, sigurnost i stabilnost...

Noć je odavno najavila težak dan.
Nebo je bilo oblačno, grmljavina se čula iz daleka, a teskoba je pritiskala vazduh u njenim plućima.
Sa ko zna kojom čašom burbona u rukama sedela je na balkonu svoje kuće i praznih misli gledala u drvored. Pratila raspored momaka skrivenih u šumi, a tu postavljenih da je štite.

"Zašto si oterala goste?"

"Pobegli su, uplašili se. Sedi, pravi mi društvo", natočila je čašu Burbona Sergeju i pokazala mu mesto do sebe.

Noge je držala podignute na nisku stolicu, Sergej joj se pridružio.

"Čemu nazdravljamo večeras?"

"Dete mi je na sigurnom?"

"Znaš da jeste!"

"Onda tome. Ako mi sutta ne dostave slike, Mihajlo pada na petnaest i više godina."

"A ako ti ja kažem gde da ih nađeš?"

"Sergej... Previše ti dugujem, ne mogu više da se zadužujem."

"A, ako ti dam na revers? Nesa... Ne duguješ mi apsolitno ništa, a ja imam nešto za tebe", ispod sakoa izvukao je fasciklu sa fotografijama i time joj privukao pažnju, "Možda često ne želim da se mešam, češće ne mogu jer bi vas ugrozio, ali sada je mnogo toga na kocki. Ali moraš da mi obećaš da se povlačiš, u redu?", još uvek je držao belu kartonsku fasciklu, gledajući je u oči.

Oklevala je. Dati Sergeju obećanje značilo je nikada ga ne pogaziti. To je cenila kod njega, tome su naučili i Liama. Obećanje je obećanje i urezuje se u kamem. Sada je tražio da mu obeća!

"Kako onda da se bavim svojim poslom?"

"Tako što nećeš više da loviš slučajeve kojima ćeš ugroziti sebe ili ne daj Bože Liama! Samo mi to obećaj i dobijaš pristup!"

"Obećavam, brate moj..."

Slike su se nizale pred njenim očima. Vezivale su se u još veću sliku.
Dlanovi su joj drhtali i znojili se, usta su joj se sušila...

"Znaš li šta je ovo?"

"Ja znam, a znaš li ti šta ćeš s tim?"

Znala je. Imala je fleš u rukama i iz partije šaha prešla u poker. Više nije bilo bitno ko lovi, a ko se skriva, sada je bilo bitno ne odati karte, bez blefa, a pod predpostavkom blefiranja dođe do svog cilja.
Pored fleša bila je i ruka džokera. Jedan za drugim izvlačili su joj osmeh na lice...
Odneće pobedu!

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖