Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 9

Nije sebe smatrala slabom. Ni kada je plakala, nije bila slaba. Ni kada je vikala, nije bila slaba. Slabošću je smatrala vrlo malo stvari, a iskazivanje osećanja, nikada.
I kada su joj govorili da je Liam njena slabost, ona je tvrdila da je Liam njena hrabrost.
Začet kada mu vreme bilo nije, mogla je kao većina žrtava da odluči i ne rodi. Mogla je, ali nije.
Nije bila mazohista, da čuva i gleda tihi podsetnik na najgore vreme. Ne, ona je videla Liama, videla je sebe u njemu, svog oca, čak i zaludelu majku. Videla je prošlost, ali videla je i budućnost.
Ljudi su onakavi kako se oblikuju tokom godina, ljudi se ne rađaju zli. Zlo se formira, zlo se ispoljava, zlim se načini. Svako je dete nevino, pa čak i ono koje je zverski nastalo.
Nesa je bila realna.
Njen sin je njen. Možda ne baš bistrog uma, ali svakako je uživala u noći kada je nastao. Oprostila bi možda sve, da nije bilo začina u piću. Ako su se um i telo razmimolilazili u tom trenutku, srce je presudilo. Prihvatila je istinu kao takvu i nastavila je dalje. Nije dozvolila da je krivica i kajanje, sram i stid savladaju. Ako je racionalni deo nje, moralne društvene norme koje imala, govorio kako je sve bilo pogrešno, telo, koje je pamtilo svaki sekund reklo je da je sve u redu...
Samo tada, vodila se za telom, racionalizovala je svoje osećaje.
Za telom se vodila retko, a za takve prohteve imala je proverene muškarce. Povrh svega, odobrene.
Sergej je imao običaj da se nasmeje. Nesini izbori i vaganja su ga zasmejavali, pogotovo u trenucima kada nije verovala sebi. Ali tada, verovala je njemu.
Sklonost ka tome da traži opravdanje, drugu stranu medalje, Sergej je nazivao romantizmom, ali Nesa je znala bolje. Za svako delovanje bio je potreban motiv. Možda motiv nije uvek bio dobar, viši cilj, ali je bio tu. Motiv da se izbori bio je Liam. Snaga da ide dalje, bio je Liam. Dakle, Liam svakako nije bio njena slabost.
Ali jeste meka tačka...

Vrtela je papir muškim rukopisom ispisan. Stigao je do njene kancelarije zajedno sa buketom crvenih ruža.
Hotel "Mari Mar", penthaus, sutra, večera, pisalo je jasno, zapovedno, autorativno. Pisalo je onako, kao da je ona sama pisala.

Šta je imao da joj kaže o svom hapšenju? I zašto je u opšte tražio nju?
U moru lepih žena, sigurno je još koju nazvao Vilom, bila je sigurna da je se nije sećao. Sigurno je hteo da kaže sve ono što je prećutao....

"Irkinjo!", glas se razlivao kancelarijom, mogla je da pomisli kako se Eleonora preplašila.

Podigla je noge na sto i dublje se zavalila u svoju radnu stolicu, čisto iz fazona, da čačka Sergeja.

"Irkinjo!", medved grizli, a ne čovek uleteo je u njenu kancelariju, verovatno srušiviši sve pred sobom.

"U čemu je problem, Sergej?"

"Problem? Pitaš šata je problem? Sve je problem! Prošla je buva da ćeš braniti Dimitrijevića i Aleksića! Hej, njih dvojicu!"

Naglo je spustila noge sa stola i jedino što je mogla je da protlja čelo. Prvi put ostala je bez komentara, da ne zna o čemu je reč.

"Sergej? Ko su oni?"

"Šljam, eto ko! Devojko, ako sam ja ološ, Mika veći od mene, onda njih dvojicu možeš smatrati sinonimom za stvoritelje ološa. Oni su mi, pomnoženo sa sto!"

"Zašto bi ih ja branila, ne razumem!"

"Zato što je zbog tebe Mihajlo dobio uslovnu. Ti znaš gde pucaš, devojčice, a njima treba dobar strelac... Na meti si, traže tebe, a kako je došlo do mene, verovatno ti sledi poziv!"

"Jedan sam već dobila!", rekla je pružajući Sergeju karticu iz ruža.

"Ovo je ... Ovo... Ovo... Pa presudiću mu, presudiću mu jednom za svagda!"

"Nećeš! Ne danas, ne ni sutra. Danas ne jer hoću da vidim šta se kuva, ni sutra, jer ako su ta dvojica toliko teški kako kažeš, trebaće mi armija da me zaštitit. Što mi više njih duguje, to je moja cena veća, zar ne?"

"Jeste devojčice, mada više vrediš mrtva nego živa, svakako najviše vrediš kada si na našoj strani. Nedodiriva si sve dok radiš za nas, ali... Devojčice, oni ne prezaju ni od čega!"

"Ali ima treba sloboda, zar ne? Slobodu će dobiti, ako me zaista angažuju..."

Sloboda...
Sloboda mišljenja, sloboda govora, sloboda... Kretanja? Nisu sve slobode iste. Nekih se čvrsto drži, nekih, poput autocenzure dobrovoljno odriče, na kraju, nekih sloboda se biva lišen.
Nije sloboda biti van četiri zida. Niti je sloboda hodati samostalno ulicom...
Ne, sloboda je kada je savest čista, um miran i kada ne postoji gledanje preko ramena...

"Sigurna si za večeras?"

"Šta može da krene po zlu? Mislim, tu su moje senke?"

Od udaranja kolima na ulici preko otmica, pa sve do naručenog ubistva, svašta može da krene po zlu.
Oboje su bili svesni toga.
Sergej je Nesi i sebi natočio po piće, dok se Nesa vratila u prvobitni položaj. Zavaljena u fotelju sa nogama na stolu.

"Ogrebaćeš lak na stolu tim štiklama!"

"Pre ću nekom oko da isteram, ali... Šta mi možeš reći o tom dvojcu? Kako se oni uklapaju u sve?"

Pogledao je u Nesu, zatim ram sa slikom pored prozora. Pa u još jedan ram. Prva je slika bila nje i Liama, druga cele porodice. Nesa, Liam, Anja i na kraju on...

"Rasturili su mnogo porodica, života. Jednom sam imao problem s njima, ne znam da li su se uplašili mene ili onih koji su stajali do mene, ali taj put i nikad više. Prvobitni posao je sa narkoticima. Šverc oružja je došao onako, usput. Pali su kada su bili povezani sa trafikingom. Mislim da su sarađivali sa Mikom", rekao je s prezirom, gadljivo, kao da sputava nagon na povraćanje.

Nije Sergej bio nevin. U njihovom svetu nevinih nije bilo. Naivnih još manje, a neiskvarenih nikako. Svi su u jednom trenutku zadovolavali sva tri kriterijuma, ali onda su prestali to biti.
Sergeja i Anju su svi napustili. Kao smeće, ostavili pokraj kontejnera da čekaju... I čekaju... Da neko dođe, da neko se vrati... Da ih neko spasi ili da od gladi skapaju. I čekali su.
Poput vernih kerova, čekali su da neko dođe.
Ali nikog nije bilo.
Već sa petnaest godina, Sergej je bio vanstandardno dete. Visok, ne preterano mršav, ali sa godinama života po različitim prihavtilištima, prilično potkovan.
Krenuo je kao reketaš. Za sebe. Posle drugih batina koje je doživeo, postao je reketaš- za drugog.
Ubrzo je izučio zanat, pa je ponovo bio svoj gazda u moru različitih, prerasao u uterivača, pa zelenaša. Hranio je Anju, čuvao skrivenu od svih sve do vremena dok nije imao dovoljno za čist početak. Nešto što je mogao da preda njoj.
Lokal za lokalom, kafić za kafićem dok nisu prerasli sitno i krenuli na klubove. Prvi, drugi i na kraju poslednji, "Sin", njegov najdraži. Njega je otvorio kada je okajao greh.
Nesa je bila njegovo poslednje iskupljenje.
U njegovim lokalima i klibovima nije bilo droge, nije bilo prostitucije. Zapošljavao je ljude s ulice, stvari rešavao po istim, uličnim zakonima. Metak u čelo, ako biješ, siluješ, naudiš nekom ko je njemu bitan.
Mika je na ivici da doživi isti tretman, ali Nesa... Nesa želi, Nesa, baš kao i Anja će dobiti...

"Znači, razlog više, zar ne? Obezbedi mi još dvojicu za večeras. U "Mari Mar" ulazim u visokom stilu..."

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖