Budi moj spas

Ne dopada ti se ovde?

Andrea POV

"Andrea, budi se..", tiho me doziva neciji glas. Kada osetim da mi sklanja odbegli pramen kose sa cela blago se promeskoljim.
Nevoljno otvorim oci te se susretnem sa njegovim zabrinutim licem.

"Dugo si spavala i.. vec je 12 sati.."
"12?", prekinem ga," nikada ne spavam duze od 9"

"Bilo mi je zao da te probudim ranije", promrmlja.

Prisloni dlan na moje celo te se trgem.

"Topla si.. kako se osecas?"

"Dobro sam", tiho kazem.

Pruzi mi toplomer kako bih izmerila temperaturu.

"37,7. Mala je, spasce sama. Doktor je rekao da bi se to moglo desiti", objasnim mu.

Vidim kako mu je neko olaksanje preplavilo lice.

"Hoces li da sidjes dole da jedes ili da ti donesem ovde?"

Zbunjeno pogledam u njega. Nisam navikla da neko brine o meni, mojim zeljama i potrebama. Nisam navikla ni na sta osim vike i galame.

"Sici cu dole", umorno odgovorim.

Klimne glavom te izadje iz sobe. Ustanem te obucem trenerku i top a zatim sidjem na dorucak.

"Sta to pravis?", upitam cim udjem u kuhinju.

Bio mi je okrenut ledjima tako da sam imala sjajan pogled na njegova ramena. Odmahnem glavom te sednem na stolicu.

"Jaja na oko", izgovori te mi pruzi tanjir. Ode do frizidera i sipa cedjeni sok.

"Nisam neki kuvar, ali jestivo je", kaze te se oboje nasmejemo.

"Mozda bih mogla ja da kuvam. Poprilicno mi dobro ide."

Odmahne glavom.
"Moras da odmaras"

Uzdahnem nervozno.
"I da radim sta? Dosadno mi je.."

Zbunjeno pogleda u mene.
"Imas li neki hobi?", upita dok stavlja poslednji zalogaj u usta.

"Volim da slikam.."

"Stvarno? To je divno", nasmesi se.

"Kupicu ti platno i boje i onda mozes slikati na terasi ili u dvoristu ako zelis", predlozi.

Par trenutaka bledo gledam u njega, te kada primetim da pocinjem da buljim skrenem pogled.

"Zasto ovo radis?" upitam pomalo grubo iako to nisam htela.

"Sta to?", stavi lakat na sto te bradu nasloni na ruku.

Ne moze biti tako sladak dok se raspravljamo.

"Ne treba nista da mi kupujes, niti to zelim. U redu, dosla sam ovde, samo zato sto sam morala da biram izmedju tebe i onog.."

"Marka", prekine me kada vidi da se ne mogu setiti imena. Ali zato ga on super zna

Klimnem glavom te ucutim.

"Ne dopada ti se ovde?", iznenada upita.

"Ne dopada mi se da ti brines o meni", pomislim u sebi, ali se ugrizem za jezik kako to ne bih rekla naglas.

"Nije to, samo.."

"Ako zelis nesto da promenis samo reci."

Tuzno pogledam u njega te shvatim da nece razumeti dokle god mu ne kazem delic istine.
Hajde Andrea, samo mali delic.

"Ne.. ovaj, sve je divno.. samo ja nisam navikla na sve to. Vec dugo vremena nisam navikla ni na sta osim na viku i galamu", tiho kazem te primetim kako me gleda. Ne zelim da me bilo ko sazaljeva.

"Izvini, nisam znao.. samo zelim da ti bude prijatno dok si ovde. A posto si ti cutljivija nekada ne znam da li radim dobru ili losu stvar", iskreno kaze.

Zacuje se otvaranje ulaznih vrata te se oboje trgnemo.

"Do tebe covece ne moze da se dodje, ne javljas se na telefon...alo haos je u firmi", govorio je muski glas dok nam se priblizavao.
Udje u dnevni boravak te kada nas zatekne zajedno zastane.

"Izvinite ovaj, mislio sam da si sam", pocese se po glavi.
"Nisi mi rekao da imas devojku!", zbuni se te pogleda u mene.

Mateo prevrne ocima.
"Nikolase, to je devojka koju sam udario kolima"

Decko iznenadjeno pogleda u mene.
"Kako si?"

"Dobro", kratko odgovorim.

"Vidis da majmun ne gleda kako vozi", nasali se te ga cusne ramenom.

"Nije bila njegova krivica", opravdam ga.

Nasmesi se te mi pruzi ruku.
"Ja sam Nikolas, Mateov najbolji drug i saradnik", ponosno kaze.

"Andrea."

Mateo je sve vreme gledao u nas dvoje.
"I? Gde gori?", prekine nas.

"Reci cu ti na putu do firme. Hajde, to je samo par sati. Ona tvoja Jelena šizi vec."

Tvoja Jelena?

"Jelena je moja sekretarica", objasni mi Mateo kada shvati kako ga gledam.

"Ne zanima me", hladno kazem.

Uzdahne te pogleda u Nikolasa.
"Sacekaj me ispred. Dolazim.."

On klimne glavom te krene ka vratima.
"Bilo mi je drago sto smo se upoznali Andrea, svrati nekad u firmu!", dovikne.

Nasmesim se. Simpatican decko.

Mateo ustane te dodje do mene. Cucne tako da nam se sada lica nalaze jedno blizu drugog.

"Idem samo na par sati do firme. Hoces li biti u redu?" zabrinuto upita.

"Hocu"

"Mozes pozvati neku drugaricu ako zelis, da ti pravi drustvo dok nisam tu", izgovori gledajuci me u oci.

To je zapravo dobra ideja.

"Mislim da cu te poslusati", kazem te se on nasmesi.

Podigne ruku te zbunjeno pogledam u njega.
Blago me pomazi po kosi te ustane.

"Vidimo se kasnije..", promrmljam.

"Vidimo se. Zakljucaj kad izadjem", izgovori.