Budi moj spas

On je ovde

Jutro je bilo prelepo. Sunce je obasjalo terasu Mateove kuce i odlucila sam da tamo provedem sate i sate slikajuci. Otpakovala sam platno i postavila na postolje. Spustila sam boje na sto te uzela cetkicu i zapocela sa slikanjem. Ovoga puta je to bilo more i talasi. Mateo je bio u pravu, ovo mi je definitivno trebalo.. Dok sam slikala sve moje crne misli su nestale i konacno je u mom telu nastao balans.

Paznju mi odvuce melodija mog telefona. Ustanem sa stolice te udjem u kucu.

"Halo?"

"Hej Dea, sta radis?", zacuje se Mateov glas sa druge strane.

"Slikam", veselo kazem te zacujem njegov osmeh.

"Izvini sto te prekidam, ali je l bi mogla da mi doneses do firme neka dokumenta? U zurbi sam ih zaboravio jutros.."

"Naravno, donecu", tiho izgovorim.

"U mojoj radnoj sobi su na stolu. Izvini sto te maltretiram", pomalo nervozno kaze.

"Nije mi problem", nasmesim se.

"Taksi ce te cekati ispred kuce i odvesti do firme. Vidimo se malecka", izgovori i prekine.

Malecka? Jesam li ja za njega samo neka klinka ili?
Nervozno uzdahnem te odem do njegove sobe i uzmem fasciklu. Udjem u taxi i za petnaestak minuta se nadjem u firmi.

Nakon raspravljanja sa obezbedjenjem ko sam i sta trazim ovde udjem u veliku zgradu. Covece, cela firma je bila predivno uredjena i sve je bilo stilski uklopljeno. To mi i lici na njega..

Tuzno spustim glavu kada shvatim da cu uskoro izaci iz njegovog zivota i da se verovatno vise necemo ni vidjati. Ipak samo brine o meni..
I uostalom, zasto bi iko zeleo u svom zivotu osobu poput mene..zasto bi on to zeleo?

Udjem u lift te pritisnem 6.sprat kao sto mi je rekao. Po izlasku iz lifta nadjem se u dugackom hodniku. Sa leve i desne strane se nalazilo puno kancelarija. Neke od njih su bile skroz u staklu i mogla sam videti sastanke koje se odrzavaju unutra.

Nesigurno krenem koracati hodnikom, dok rukom preturam po torbici trazeci telefon. Moram da pozovem Matea i pitam ga gde je.

"Naravno, siguran sam da ce ovo biti dobra investicija", zacujem dobro poznat glas i zaledim se u sekundi.

Ne, nije moguce..

Nedaleko od sebe ugledam njega kako razgovara sa dva coveka. Bio mi je okrenut ledjima i udubljen u konverzaciju. Nije me primetio..

Uplaseno krenem koracati unazad. Srce mi je lupalo kao ludo. Telo mi pocne drhtati od straha. Jednom sam se izvukla, drugi put necu.

Iznenada se sudarim sa tamnokosim deckom svetlih ociju.

"Oo Andrea, otkud ti?", veselo izgovori, ali mu ubrzo osmeh spadne sa lica kada primeti moj uplaseni pogled.

"Ne mogu da disem", tiho kazem kada osetim novi napad panike.

Nikolas me uhvati za ramena i pridrzi. Odvede me do zenskog toaleta. Pusti  hladnu vodu da tece niz moje zglobove. Polako sam dolazila sebi.

"Sve ce biti u redu, imas napad panike. Ne brini se, nista nece biti.. sve ce biti u redu", ponavljao mi je i smirivao.

Telo mi je podrhtavalo sve vreme. Trgne me vibriranje mog telefona. Nikolas ga dohvati i javi se kada ugleda Mateovo ime na ekranu.

"Dodji do zenskog wca na sestom spratu", kaze mu i prekine.

U roku od 2 minute Mateo otvori vrata i dodje do nas.

"Sta se desava? Andrea?", dodje do mene te nas zbunjeno pogleda.

"Imala je napad panike", obavesti ga Nikolas.

"Dodji..", tiho kaze Mateo te me nezno uhvati za ruku.

Uzme fasciklu iz moje ruke te je da Nikolasu.
"Dolazim uskoro. Nemojte pocinjati bez mene", izgovori te nas dvoje napustimo toalet.

"Idemo u moju kancelariju, moze?", nezno me upita.

Uplaseno pogledam u njega.
"On je ovde, ne shvatas...on..videce me", govorila sam isprekidano.

Zbunjeno je gledao u mene.

"Ne razumem, ko je ovde? Andrea veruj mi niko ti ne moze nauditi dok sam ja ovde. Dodji.."
Povuce me te udjemo u lift i popnemo se sprat iznad.

I dalje me je drzao za ruku, primetila sam ljubomoran pogled njegove sekretarice cim smo izasli iz lifta.

Par minuta kasnije, sedela sam na garnituri u njegovoj kancelariji i nervozno cupkala nogom.

Kako se njih dvoje poznaju? Jesu li prijatelji? Je li Mateo znao to sve ovo vreme..?

"Andrea", njegov glas me izvuce iz razmisljanja.

Cucne pored mene.

"Sta se desava sa tobom? Zasto si se toliko uplasila", zabrinuto upita.

Uzdahnem te ga pogledam u oci.

Pa vreme je da sve moje sumnje i sva moja pitanja isplivaju na videlo.