Budi moj spas

Hoces li ti biti u mom zivotu?

Mateo POV

Cim smo krocili u kucu promrmljala je jedno tiho "zelim biti malo sama", i otisla u svoju sobu. Uzdahnuo sam te sam otisao u radnu sobu i pokusavao da se skoncentrisem na posao. Ali nije islo, nisam mogao da je izbacim iz glave. I sama cinjenica da ona sada verovatno place u svojoj sobi i ne zeli nikog pored sebe me boli.
Zazvoni mi telefon te se javim kada ugledam Nikolasovo ime.

"Halo brate, samo da ti javim da je sve proslo dobro danas", progovori cim se javim.

"Drago mi je. Hvala ti za danas", izgovorim dok osecam bol u glavi.

"Uvek..kako je ona?", upita tise.

"Slomljeno.. zatvorila se u sobu i ja ne znam kako da joj pomognem. Osecam se kao idiot", kazem osecajuci se beskorisno.

"Moze li ikako da se podigne tuzba protiv njega?!"

"Moze", odgovori mi, "ali malo teze, znas da on ima jake advokate. Uostalom, moras je nagovoriti da da izjavu"

Klimnem glavom.
"Taj kreten je sigurno radio i neke nelegalne stvari i prao novac. Covek poput njega ne moze biti normalan i voditi posao posteno."

"Provericu.. popricacu sa ostalim partnerima. Neko mora da zna nesto", zamisljeno izgovori.

"Hvala ti"

"Budi uz nju. Javljam ti sta sam uradio.." prekine vezu.

Ostavim telefon te odem do svoje sobe i legnem na krevet. Sa druge strane zida zacujem tihe jecaje. Osetim bol kako prolazi kroz moj stomak.

Odem u kuhinju te uzmem njen omiljeni keks i stavim na tanjir i sa strane stavim solju sa toplim mlekom.

"Andrea..", pokucam na vrata, ali kada ne dobijem odgovorim polako ih odskrinem.
Roletne su bile blago spustene i u sobi je bio polumrak. Ostavim tanjir sa keksicima na nocni stocic.

Trgne se te pogleda ka meni.

"Ne mogu dozvoliti da provedes celo vece plakajuci zbog njega", tuzno je pogledam.

Smrcne te me pogleda sa suzama u ocima.
Pogled joj je bio prazan, lice bledo i umorno, a srce iscrpljeno od svakodnevne borbe sa svojim mislima i osecanjima.

"Hoce li ikada ovaj osecaj nestati?", tiho upita.

Klimnem glavom te sednem na krevet pored nje. Bez reci je privucem u zagrljaj koji ona odmah prihvati.
Cvrsto me stegne.

"Boli me.. molim te nateraj ga da prestane. Ne mogu vise", tiho je saputala dok se jednom rukom drzala za stomak.

Psihicka bol se pre ili kasnije manifestuje u fizicku.

"Shh..bice sve u redu obecavam ti to", izgovorim te ostavim poljubac u njenoj kosi.

"Niko te vise ne moze povrediti", sapnem.
Uvucem se ispod prekrivaca te i nju povucem. Zbunjeno pogleda u mene te primetim kako joj donja usna zadrhti.

"Veceras cu ja biti tvoj plisani meda", nasalim se te se ona blago nasmeje.

Povucem je te ona nasloni glavicu na moje grudi. Nesigurno obmota ruku preko mog stomaka dok se moja nalazila oko njenog struka cvrsto je drzeci uz sebe. Prebacim prekrivac preko nas i ususkam je.
Blago se okrenem prema njoj, te upetljam svoje prste u njenu talasastu kosu. Mrsio sam je sve vreme i to je smirivalo. Njene jecaje je sada zamenilo uravnotezeno disanje. Nasmesim se kada primetim da nesvesno kaziprstom pravi kruzne pokrete po mom stomaku.

"Hvala ti za ovo danas.. necu ti to nikada zaboraviti", sapne u polumraku.

Privucem je jos blize sebi rukom koja mi se nalazila oko njenog struka. Primetim kako se malo zacrvenela u obrazima.

"Koliko dugo je trajalo to pre nego sto si uspela da pobegnes?", oprezno upitam.

"Oko pola godine. Prvi put me je silovao na moj rodjendan", izgovori jedva cujno.

Primetim kako se zgrcila u mom zagrljaju. Bes se skupljao u meni i sekunda je falila da sada ne odem kod njega i isprebijam ga na smrt.

"Bio je pripit i zeleo je da spavamo. Odbila sam i onda me je uzeo silom. Tada je sve pocelo..
Bili smo u vezi i na prvi pogled je sve izgledalo super, a preko noci se raj pretvorio u pakao. Nisam mogla prepoznati osobu pored sebe..
vremenom me je izolovao od drustva, nisam isla ni na fakultet..moj zivot je bio zaustavljen. Dok se u javnosti pretvarao da je savrsen direktor i decko, u stanu je bila sasvim druga prica. Realnost koju niko nije mogao da vidi osim mene.."

"Sta se dalje desavalo?", tiho upitam zeleci da mi isprica sve sto je boli.

"Jedne noci sam pokusala da pobegnem. Otisla sam kod Nine i tada me je pronasao. Odveo me je kuci i zatvorio u sobu. Prebio.."

Srce mi se stegne dok slusam sve ovo i ne mogu zamisliti kako je bilo njoj dok je prozivljavala sve to sama.

"A drugi put sam ja naleteo na tebe?", tiho upitam.

Klimne glavom.
"Otkako sam primetila da nasa veza postaje toksicna zelela sam izlaz. Znala sam da cu ga kad tad naci i nisam odustajala od te ideje. Zelela sam svoj zivot nazad"

"Ti si veoma jaka osoba Dea, nadam se da znas to", kazem te nam spojim poglede.

"Ne mislim tako..", tiho kaze.

Spustim prst na njenu bradu te joj blago podignem glavu.

"Svaka druga osoba bi se prepustila takvom zivotu i nazvala to svojom sudbinom. Ali ti nisi..jaca si od svega ovoga, izborices se sa ovim i nastaviti dalje. Bez ruznih desavanja i njega u tvom zivotu", pazljivo sam izgovarao svaku rec.

"A hoces li ti biti u mom zivotu?", nesvesno joj izleti dok mi steze majicu.

"Hocu..onoliko koliko mi ti dozvolis", kazem ne znajuci bolji odgovor na njeno pitanje.

Blago se namrsti.

"Sutra nas ceka vazan razgovor, pokusaj da spavas sada."

Pre nego sto krenem da ustanem ona se okrene prema meni i sklupca u mom zagrljaju. Cvrsto me stegne i zabije glavu u moju majicu.

"Laku noc Mateo", promrmlja te sklopi umorne okice.

"Lepo spavaj andjele", sapnem i nasmesim se.