Budi moj spas

Ovaj put cemo pokusati sa mojim advokatima

Andrea POV

Sunceva svetlost se lomila kroz poluotvorene roletne i padala na moje lice. Lenjo se protegnem na krevetu i okrenem na suprotnu stranu. Ugledam Matea na jastuku pored, kako trepce i gleda u mene.

"Dobro jutro", promrmljam pomalo stidljivo.

"Jutro, jesi li se naspavala?", upita hrapavim jutarnjim glasom.

Klimnem glavom.
Iako je jucerasnji dan bio potresan za mene, noc sam ipak provela u njegovom zagrljaju i smirila se. Ne secam se kada sam tako lepo spavala.

"Zamislila si se..", izgovori dok i dalje gleda u mene.

"Bolje si drustvo od plisanog medveda", izleti mi te se ugrizem za jezik.

On se nasmeje te legne na ledja. Baci pogled prema meni.

"Sta zelis za dorucak?"

"Bilo sta", odgovorim.

"Ne budi takva, mora da ima nesto sto ti se bas jede", insistirao je.

"Tortilje sa piletinom", promrmljam, "ali samo ako mi dozvolis da ti pomognem"

Klimne glavom te ustane iz kreveta.
"Cekam te u kuhinji!"

Ustanem te iz ormara izvucem trenerku i majicu kratkih rukava i presvucem se.

Ovo jutro je za mene bilo drugacije od ostalih. Dok smo pravili tortilje u vazduhu se sve vreme osecala pozitivna energija. Osecala sam da pored sebe imam osobu koja je spremna da se zauzme za mene, da saslusa moju stranu price i veruje mi. Osobu koja se iz dana u dan trudi da mi nekim sitnim stvarima ulepsa boravak ovde. I na tome cu mu biti zauvek zahvalna.

Zastanem te svoj pogled prebacim na njega. Redjao je piletinu i dodavao priloge. Bio je udubljen u to sto radi tako da nije ni primetio da ga posmatram.
Drago mi je sto je trenutno u mom zivotu, makar samo kao prijatelj.

"Gotovo", promrmlja te pogleda u mene. Blago mu se nasmesim.

"Kada ti je sledeca kontrola?", upita me dok seda na stolicu.

"U petak, za 3 dana"

Klimne glavom te pocnemo jesti.
Nakon dorucka sam mu pomogla da raspremimo sto, a zatim i oprala sudove.

Uzela sam platno i boje iz svoje sobe i izasla na terasu. Neko vreme sam slikala, a zatim mi se pridruzio i on.

"Stvarno si talentovana", promrmlja dok posmatra sliku.

"Hvala ti"

Sedne pored mene te se blago namrsti.

"Nesto se desilo?", okrenem se ka njemu.

"Dea..moramo ozbiljno da porazgovaramo"

Uzdahnem te sednem pored njega.

"Radi se o Borisu i..."

"Ne zelim da razgovaram o njemu", prekinem ga te progutam knedlu.

"Saslusaj me do kraja. Mozemo ga naterati da plati za sve sto ti je ucinio. Zavrsice u zatvoru i vise neces strahovati da li ces ga negde sresti ili da li ce te pronaci. Ali treba da podneses prijavu protiv njega"

Odmahnem glavom.
"Mislis da nisam pokusala to? Ima jake advokate, nedodirljiv je.."

"Ovaj put cemo pokusati sa mojim advokatima", nasmeje se.
"Moras da mi verujes u vezi ovoga"

"U redu, neka bude po tvome", kazem nemajuci sta da izgubim.

Uzdahnem te mi pogled odluta u daljinu.

"Hej bice sve okej", izgovori tiho.

"Nikolas i ja smo mislili da izadjemo uvece. Je l zelite ti i devojke da nam se pridruzite?"

Klimnem glavom.
"Pozvacu ih", izgovorim te se nasmesim.