Budi moj spas

Nije sudbina vec zlocin

Andrea POV

Grubo je prislonio svoje usne uz moje. Iznenadjeno otvorim oci. Kada primeti da ne uzvracam poljupce na trenutak se odmakne od mene. Ponovo spusti usne na moje, samo ovaj put neznije. Nesigurno pocnem pomerati svoje usne u skladu sa njegovum. Ostavljao je sitne poljupce koji su bili toliko strastveni da su me naterali da zadrhtim. Njegovi prsti odsetaju do mog struka ,dok su moji bili upetljani u njegovoj kosi, nesigurno prolazeci kroz nju.

Kada nam ponestane vazduha Mateo zadihano odvoji svoje usne od mojih. Spusti svoje celo i nasloni ga na moje dok me je jednom rukom sve vreme drzao uz sebe plaseci se da mu ne pobegnem.

Primetim smesak na njegovim usnama te pomalo postidjeno spustim pogled.
die
"Nesto nije u redu?", upita dok nam spaja poglede i pre nego sto stignem da odgovorim ugledam Nikolasa kako nam se priblizava.

"Izvinite sto vas prekidam, Mateo uskoro treba da drzis govor", obrati mu se.

On pomalo pogubljeno klimne glavom.

"Skroz sam smetnuo sa uma, idemo",
Uhvati me za ruku te se svo troje zaputimo ka hali.

Pre nego sto udjemo izvucem svoju ruku iz njegove. Jos uvek nisam znala sta tacno oseca prema meni i sta smo mi te nisam htela dodatno sebi stvarati probleme, da ne zaboravim da su tu i novinari.

Nikolas se smesti na svoje mesto, ostavljajci mene i Matea same.

"Nemoj da mi pobegnes", slatko me pogleda.
"Treba da pricamo Dea", zakaci odbegli pramen kose iza mog uha te me palcem nezno pomazi po obrazu.

Nesvesno se nasmesim i pozelim mu srecu.

"Zasto si toliko crvena? Sta se desilo dok me nije bilo?", zapocela je Nina sa pitanjima cim sam se vratila za nas sto.

"Poljubio me je", kazem jos uvek nesvesna sta se dogodilo.

Ugledam osmeh na njenom licu. Jos uvek nisam bila sigurna kako tacno da se osecam. Uzdahnem te usmerim pogled prema njemu. Pratila sam ga pogledom dok se provlacio kroz masu ljudi. Izadje na binu i tada njegove oci pronadju moje.

"Za pocetak dobro vece svima. Kao sto znate, vecerasnja dobrotvorna organizacija posvecena je zenskom centru koji pruza podrsku zrtvama koje su pretrpile bilo kakvu vrstu nasilja", zapocne.

"Sav novac koji je prikupljen veceras uplatice se njima, kako bi sto efikasnije mogli da pruzaju pomoc onima kojima je potrebna.

Iz dana u dan sve vise zena prijavljuje nasilje i u odnosu na proslih par godina brojka nenormalno raste. Stoga se trebamo ujediniti i pruziti pomoc koliko god je u nasoj mogucnosti.

Smatram da bilo koja vrsta nasilja nad zenom nije njena sudbina, vec cist zlocin. Porazavajuce je znati da se upravo ovi zlocini najcesce dogadjaju u vezama i brakovima. Ne od stranca, ne od strane nekog nepoznatog, vec najblizeg.

Zapamtite da tisina samo stiti nasilnike, nepricanje o tome ih stiti kao i ne pokusavanje da promenimo to.  Danas su to za vas samo neke nepoznate zene, samo brojka na papiru, sutra to mogu biti vase majke, sestre ili drugarice.

Svaki ljudski zivot je vredan i niko nema pravo da ga ugrozi na bilo kakav nacin. Niko nema prava da vam oduzme vasu slobodu. Zato hajde, da svi zajedno stanemo tome na put"

Kada je zavrsio svoje izlaganje njegove oci su ponovo u guzvi pronasle moje. Usledio je veliki aplauz te se on zahvalio i povukao sa bine. Dok je hodao ka nama osetila sam da mi srce lupa. Nisam znala da je ova organizacija bila posvecena tome.

Smestio se pored mene.

"Govor je bio divan", sapnula sam mu kada smo ostali sami.

"Hvala ti", nasmesio se.
"Je l ti dosadno ovde? Zelis li da idemo?", upita kada primeti da svi oko nas pricaju o poslovnim temama.

"Ja sam mislila da uzmem taksi", priznam.

"Hajde idemo zajedno", krene da ustaje.

"Glupo je Mateo. Ti si jedan od organizatora, ne mozes da odes sada", pocnem se buniti.

"Nikolas ima sve pod kontrolom. Uostalom Nina mu pravi drustvo, uzivaju", nasmeje se te sa stolice dohvati svoj sako i prebaci ga preko mojih ramena.