U RUKAMA MAFIJAŠA🔞

8. 𝙿𝙾𝙶𝙻𝙰𝚅𝙻𝙹𝙴

Otišao sam u radionu. Heroin se pakirao u vreće brašna. Dečki su bili napolju i utovarali u kombi. Naslonio sam se na auto i podvio glavu. Prišao mi je Maren.

Netko me sabotira. - Rekao sam, spuštajući naočale na nos.

Čuo sam od Vladislava. Nas je ispitivao. Spomenuo je i Irinu?

Ma, možda to ja samo mislim. Djevojka je sigurno nevina. Nije mi ona za takvog posla.

Prišao sam ti zbog nje. Vladislav mi je pokazao njenu sliku.

Zašto zbog nje? - Zbunjeno sam ga pogledao.

Ja nju znam.

Kad je krenuo govoriti o njoj, obuzeo me takav bijes. Njeno pravo ime je Teona Maria Petrovski. Rekao mi je da dolazi iz obitelji koja se bavi istim poslom kao ja. Preprodajom oružja i pravljenjem. Manje su poznati i pokušavaju biti što tajanstveni. Maren je radio kod njih, došavši tamo kao izbjeglica. Rekao je da je ona najmlađa od još dvaju sestara. Pokušavao sam sve shvatiti i strpati u glavu. Samo ni meni, ni njemu nije jasna Attila. Po čemu je ona povezana s njima. Odlučio sam otići odmah Irini.

Sjeo sam u auto. Stisnuo gas do kraja i krenuo. Dolazeći pred kuću, od silne jurnjave, crni lakirani auto je poprimio bijelu boju, od prašine koja je bila na putu.

.....

Dobro. Ja sad završavam.

Brzo sam spustila slušalicu, vidjevši da Aleksa ulijeće u ured. Od zbunjenost u nadi da me nije provalio, uzimam svoju jaknu i pokušavam se provući pored njega, govoreći da sam završila s poslom.

Osjetila sam snažnu bol na zglobu. Stisnuo me i povukao za ruku.

Šta je tebi? To me boli.

Govorila sam, dok sam pokušavala izvući svoju ruku. Još snažnije me stisnuo i privukao sebi.

Tko si ti? Zašto si došla ovdje?

Bijes je pričao iz njega. Primjetila sam da je izgubio kontrolu. Shvatila sam da je saznao sve o meni. Pokušavala sam se još na koji način braniti, da je pogriješio.

Jesi ti lud? Znaš tko sam ja. Jesi nadrogiran?!

Odgurnuo me je. U tom trenutku sam pala na pod. Sjela sam i blijedo gledala u njega. Suze su krenule niz moje lice. Pobjesnio je i zalupio vratima. Zaključao je.

Irina ili Teona? Ili kako ono bi Maria? Petrovski?

Znajući da me je upoznao, šutim i nastavljam plakati.

Svjesno si došla ovdje uništavati godinama građen posao. Posao mog oca i moje obitelji?! Čak si i nevino tijelo prodala za posao?!

Nije tako.. Kako misliš. - Suze su natopile šminku, dok sam plačući govorila.

Ja sam ti vjerovao. Namamila si me i to dobro. Sad se gubi odavdje, da ne dobiješ i ti i tvoji suradnici po nosu.

Odključao je vrata i otišao. Začula sam da lupa. Kad sam otvorila vrata, vidjela sam porušeni stol koji je stojao u blizini. Brzo sam krenula za njim. Trčala niz stepenice. Vidjela sam da ulazi u svoj auto. Dotrčala sam i stala pred auto. Gledao me iz zatamnjenog prednjeg stakla i upalio je auto, stojeći u mjestu stiskao gas.

Pusti da ti objasnim, stani.

Vidjela sam Natašu kako je istrčala iz kuće i uplašeno gledala. Vladislav je ustao sa stolice na kojoj je sjedio i govorio mi da se odmaknem.

Ajde. Pregazi me! Stisni!

Dok je stiskao gas, zatvorila sam oči i očekivala da će me ubiti. Gas, brujanje motora auta, stalo je. Otvorila sam oči i ugledala kako izlazi iz auta, prilazi mi. Krv mi se u žilama zaledila. Uhvatio me za ruku i odgurao u auto. Dok me je vukao, molila sam ga da mi dosputi da mu objasnim. Bijesan, nije ni pogledao u mene. Ušao je u auto i krenuo.

Ubit će je. - Začuo se glas Vladislava.

Razum sam izgubila. Dok smo se vozili, šutila sam. Plašila sam se njegovog postupka, koji god bi bio, znala sam da sam zaslužila. Skrenuo je u ulicu. I zaustavio auto pored čistine.

Izađi napolje.

Rekao je, dok je otkopčavao pojas i izlazio iz auta. Krenula sam za njim.

...

Ljut sam. Nenormalno. Toliko me povrijedila. Ljut sam na samog sebe, što sam dozvolio da uđe u moj život. Izašla je iz auta i stala ispred mene. Lice joj je bilo crno od maskare. Plakala je i dalje. Razmišljajući šta ću s njom, odlučio sam je pustiti da kaže šta ima. Zahvalila se i zamolila me da saslušam.

Moj otac. Dmitrij. Bavi se poslom kao i ti. On je jako strog. Godinama je slao ljude ovdje. Nitko nije mogao doći do informacija o poslu tvog oca. Kad je čuo prije par mjeseci, da je on umro i da si ti preuzeo posao, odlučio je poslati mene. Plan je bio da se zaposlim kod tebe.

Pa te prodao? - Pitao sam, kroz cinički smjeh.

Ne. Ubio bi me da zna.

I treba. - Rekao sam dok sam krenuo ući u auto.

Zaljubila sam se. - Glasno je rekla.

Ušao sam u auto i zatvorio vrata. Pogledao sam u nju i mahnuo. Potrčala je do mojih vrata, pogledala me očima koje su bile pune suza i odmakla se. U jednom trenutku, sam shvatio da govori istinu i krenuo izaći, ali u drugom... Znam tko sam. Upalio sam auto i udario po gasu. Vozeći prema glavom putu, vidjeo sam na retrovizoru da stoji i gleda za mnom.

Kad sam skrenuo na glavnu cestu, za skretanje prema vili, vidio sam blindirani crni auto. Otišao je u ulicu iz koje sam ja izlazio. Prozor od vozača se otvarao. Taj auto je usporio pored mog, začuđeno sam gledao. Kad sam vidio njegovo lice, želudac mi se okrenuo.

Shvatio sam da me je on pratio cijelo vrijeme. Dok smo se ja i Irina vozili, bio je u maloj udaljenosti iza nas, ali nisam pomišljao da bi to mogao biti on. Petar. Stari neprijatelj. Moj otac je upucao njegovog oca Vasilja. Tokom svađe oko oružja. Stalno bih nam govorili da smo im prodali oružje koje ne funkcionira, a ustvari samo su izvlačili novac. Otac im je par puta vratio novac, dok nismo shvatili da su nas prevarili. Njegov sin, taj Petar, rekao je da će se jednom osvetiti. Tad smo bili mlađi, nisam to shvatio ozbiljno, ali sad kad sam ga vidio, znao sam šta mu je cilj. Kad sam sve shvatio u glavi, okrenuo sam auto nazad prema Irini. Vidio sam njegov auto kako se vraća sa puta od čistine, stao je na skretanje i otišao. Ubrzao sam do čistine, i vidio da Irina nije tu. Po prvi put da sam osjetio strah za nekoga. Bojao sam se za njen život. Znao sam da Petar ima plan, a koji zo nisam. Krenuo sam prema vili, pozvao u tom trenutku Vladislava da brzo organizira ljude...