U RUKAMA MAFIJAŠA🔞

PART 3. (2. dio)

Nakon lijepo provedenoga vremena na bazenu, vratili smo se u sobe. Listao sam po mobitelu, dok je Maria gledala u njega.

U jednom trenutku se odmakla od mene, sjela na krevet i rekla ,,Znaš ja mislim da tebi smeta Jakov"

Pogledao sam je, spustio mobitel na stol. ,,Da, smeta. Ne mogu ga očima vidjeti"

Njen pogled i faca je bila razočarana mojim odgovorom. Podigla je obrve i otišla na dvosjed, koji je bio u blizini kreveta i sjela.

,, Zašto se ljutiš? Rekao sam ti istinu. Mrzim ga. Mrzim što je sa mojim sinom. Mrzim što svaki dan bude s njim! " Uhvatila me ljutnja i napad anksioznosti.

Razočarano me gledala i riječ nije progovorila. Vratio sam se na krevet i nastavio listati po mobitelu. Sve dok nisam dobio jedan poziv.

Pozvao me je Sergej, koji je bio uplašen i potrešen. Rekao je da odmah dođem jer se dogodilo nešto strašno.

Na prvu sam pomislio da se nema dogoditi šta toliko strašno jer mi je sin na sigurnom. Ali sam ipak odlučio da krenem nazad.

,, Moramo krenuti, Sergej me zvao i rekao da se nešto loše dogodilo. " Pakovao sam stvari.

Podigla je glavu sa jastuka. ,,Ja ostajem, sutra idem nazad, kući. Svojoj kući. Ipak je ovo teško za mene. Ne mogu više da ovo preživljavamo. Ti patiš, ja patim gledajući tebe..." Nastavljala je pričati, dok ja nisam uzeo ključ i krenuo.

Već par dana primjećujem na njoj da se pati. Vidim da je ovo htjela da me iskuša i da utvrdi svoje sumnje vezane za Irinu. S obzirom da ni ja nisam želio, ali nisam znao kako da je ostavim, dobro je ispalo. Sama je shvatila i stavila točku.

Požurio sam nazad za Moskvu. Pozvao Sergeja i rekao mi je da dođem u radionu.

....

Kad sam stigao, stojao je Sergej, zajedno sa Ivanom.

,, Šta se dogodilo ovako hitno? " Upitao sam i stao pored njih.

Sergej je klimnuo glavom Ivanu, koji je krenuo pričati. ,, Roba koja je otišla za Bugarsku, provaljena je. Ali od strane policije.".

,, Kako je to moguće?! Zar vas nije trebao propustiti Diyan?! " Počeo sam galamiti.

,, Diyan je prije nekoliko dana maknut, provalili su i njega i par njih koji rade s nama, došli su novi policajci koji su nakon hvatanja naših kupaca, odlučili da naprave zamku i za nas. Al je dobro jer je vozač naš pobjegao. Treba doći sutra ujutro ovdje" Govorio je Sergej dok je drhtao od straha.

Uzeo sam svoje ključeve od auta i zastao. ,, Dobro, kad dođe, neka odmah dođe meni! Nas će štiti naši pripadnici, jedino ako se ne uključi netko jači od njih! "

Krenuo sam u vilu. Tokom vožnje sam razmišljao o svemu. Strah kojeg imam, ubijao mi je um. Mogu da izgubim sve. Godinama već radim, sve je dobro, do danas. Bojao sam se za sebe, mog sina, jer ako ja odem u zatvor, tu je kraj..

...

Mučila me savjest, ležala sam pored njega. A tako mi je žao. On je tako dobar, prihvatio je Lea, zavolio ga je. Poticao me u svemu. Zabila sam mu, nož u leđa.

Dok sam tako u mislim se kotrljala po krevetu, grizla sam usnu u bijesu na samu sebe i zaplakala.

,, Šta je bilo? Zašto ne spavaš? " Podigao je glavu s jastuka i upitao me, jer ga je probudilo moje glasno disanje.