Udata do ponedeljka

Prvo poglavlje

Venčanje svake bogovetne godine postalo je užasna gnjavaža.

Posebno za kumu.

„Nisam mislila da je Blejk ozbiljno mislio kada je rekao da će se ženiti svake godine", rekla je Elajza Hejvens igrajući se rubom svoje drečavo žute, raskošne, previše nabrane šifonske haljine. Ta prokletinja mnogo bi bolje pristajala nekoj južnjačkoj lepotici koja oteže dok priča, nosi suncobran i igra se belim satenskim trakama na svom šeširu, a ne njoj, koja još jednom mora da kumuje najboljoj prijateljici.

„Meni je to baš romantično", odgovorila joj je Gven.

„Glupo je."

Samanta i Blejk su već dve godine bili u braku i imali su malog Edija. Kad je Blejk prvi put izjavio da će svake godine na godišnjicu braka ponovo zaprositi Sem i oženiti se njome u drugoj državi, Elajzi je to zvučalo slatko. Međutim, posle cele nedelje neprekidnih priprema za venčanje, ona i Blejkova sestra Gven preznojavale su se na vrućini San Antonija pripremajući veliko venčanje na temu Divljeg zapada. S tim što je Gven bila Engleskinja i imala je potpuno pogrešnu predstavu o Teksasu. Umesto da svi nose kaubojske šešire i odeću s resama, ovde se sve pretvorilo u Jug. I to najjužniji Jug. Sve je više ličilo na scenu iz filma Prohujalo s vihorom nego na onu iz Dalasa.

„Ne uzrujavaj se, Elajza. Neće svi izgledati ovako otmeno kao nas dve." Elajzi je Gvenin britanski naglasak isprva parao uši, ali sada se već privikla na njega.

„Ne uzrujavam se, već unapred šizim i jadikujem. Kapiraš? Imaš li predstavu o tome da ćemo se skuvati u ovim haljinama na ovoj paklenoj vrućini?"

Gven se osmehnula otkrivši svoje savršeno bele zube. Okrenula se i posegnula rukom u ogromnu tašnu koju je prekjuče kupila u prodavnici sa svadbenim drangulijama i izvadila iz nje dve zlatno-bele čipkane lepeze.„Mislila sam i na to."

Dobro, bar nije čipkasti suncobran.

Gven joj je dodala lepezu i ponovo posegnula u tašnu, ovog puta je iz nje izvadila dva istovetna suncobrana s karnerićima.

„Uf! Ko me je vukao za jezik!"

„Nešto si rekla?"

Elajza se suzdržala od prevrtanja očima i uzela je suncobran iz Gvenine ruke.

Zašto mora da bude žut? Ko danas uopšte nosi žuto!

„Ne dopadaju ti se." Gven se snuždila i uzbuđenje je iščezlo s njenog lica.

Odvratni su. „Malo su mi previše... kantri." Takve su verovatno nosile vlasnice južnjačkih plantaža.

Ali Elajza nije imala srca da joj to kaže. Razmažena, bogata i potpuno bezazlena, Gven je bila sto posto dobronamerna. Ovo nije izvela na najbolji mogući način, ali je učinila to s ljubavlju.

„Zar nije trebalo tako da bude? Mislim, u kantri stilu?"

Elajza je otvorila svoj sunčanožuti suncobran i usiljeno se osmehnula.„Ovo jeste kantri."

„Divno. Mislim da sada imamo sve što nam je potrebno." Potpuno nesvesna Elajzinog otpora, Gven je nastavila da vadi jeftini nakit iz tašne - istovetne minđuše, ogrlice i satenske trake za kosu.

Kad je završila, Elajza je pomislila da će tako nakinđurena izgledati kao božićna jelka. ,,Oh, pogledaj koliko je sati. Moramo da požurimo."

„Treba još jednom da obiđemo ranč i uverimo Nila da obezbeđenje neće biti problem."

Nil, Semin i Blejkov lični telohranitelj, bio je čvrst kao stena i teško ga je bilo pomeriti s mesta, ukoliko on to nije hteo. Toliko se retko osmehivao da je Elajza tek posle šest meseci poznanstva s njim prvi put videla da čovek ima zube.